Трулеж као побуна и слобода: Два века творца „Цветова зла“

Орбита културе
Орбита културе - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2021
Пратите нас
Може ли се у данашњици створити тако револуционарaн и снажан поетски манифест као  давне 1857. када је објављена чувeнa збирка „Цвеће зла“, књига која је славећи трулеж, смрт и ружноћу запевала о бољем „новом и непознатом“ свету?

Зашто и даље верујемо да нема ни једног модерног и авангардног узлета у уметности 20. века којем први замах није дао њен аутор, песник рођен пре тачно два века Шарл Бодлер? Колико су данас опојни тешки бодлеровски мириси, та велика побуна против лажи, лицемерја и наметнутих конвенција – за „Орбиту културе“ откривају Петар Арбутина, уредник у „Књижевном гласнику“ и Весна Елез, професорка београдског Филолошког факултета.

Како се сећамо Бране Црнчевића десет година после смрти и колико су српска поезија, проза а нарочито афоризам осиромашили у протеклој деценији – објашњава Александар Чотрић.

Из чега је настала књига чија је главна јунакиња – столица, каквом врстом маште су изаткане приче о њених стотину лица и шта је стварно у животу јунакиње која је „вечито на ногама“ сазнајемо од ауторке књиге „100 лица столица“ Јасминке Петровић.

Зашто и после пет деценија писања верује да поезије нема без слободе и да је слободан писац морална мера друштва, колико су се од прве књиге „Спавач под упијачем“ до последње збирке „Бол“ мењали и песник и свет – питамо Мирослава Максимовића, песника о чијем је делу недавно одржана велики научни онлајн скуп.

О чему пева чувени Мик Џегер, у недавно објављеној постпандемијској химни, зашто су у њој неки симболи ковид ере посебно апострофирани питамо Александра Гајића из Института за европске студије, аутора књиге о рокенролу „Звук и заједница“.

Орбита културе: Петар Арбутина, Весна Елез, Александар Чотрић, Јасминка Петровић, Мирослав Максимовић и Александар Гајић
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала