Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Спутњик интервју

    ЕКСКЛУЗИВНО: Зеолит је опасан, а то нико не зна!

    Спутњик интервју
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    19017

    Добили смо информацију од Геолошког завода да су се појавили канцерогени зеолити на Косову и да постоји могућност да се црним путем нађу на нашем тржишту, изјавио је за Спутњик секретар удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС-а Драган Стевановић. Истовремено, тржиште у Србији је у потпуности неуређено, напомиње Стевановић.

    У ери експанзије популарности чудотворних минерала који благотворно утичу на људско здравље, већ годинама се говори о чињеници да је Србија једна од ретких земаља која је веома богата налазиштима зеолита. И поред те чињенице, ова руда се у Србији не експлоатише у довољној мери, а тржиште зеолита у нашој земљи је и даље у потпуности неуређено.

    Коришћење зеолита у медицинске сврхе све је популарније у Србији. Зеолит се може набавити у апотекама, продавницама здраве хране, али и у слободној уличној продаји. Да ли конзумирање зеолита носи са собом одређене ризике и јесу ли препарати купљени у апотекама у потпуности безбедни?

    Спутњик је разговарао са професором факултета физичке хемије Боривојем Аднађевићем и секретаром удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС-а Драганом Стевановићем.

    Тржиште зеолита у Србији је у потпуности неуређено.
    Тржиште зеолита у Србији је у потпуности неуређено.

    Колико врста зеолита постоји и да ли све врсте имају позитивно дејство на људско здравље?

    Професор Боривоје Аднађевић: Зеолит пре свега делимо на природан и синтетички. Од природних зеолита доминантно је девет врста од којих су најзаступљенији клиноптиолит и монтполиролит. Што се тиче синтетичких зеолита, њих у овом тренутку има више од 3.200 типова са врло различитом наменом. Ако је питање усмерено ка примени у медицини, у свету је доминантна примена зеолита типа клиноптилолит обрађеног на одређени начин, мада су синтетички типови зеолита најмање десет пута ефикаснији, али се због цене углавном конзумира природни зеолит. Зеолит иначе има више примена него нафта. За нафту се зна да има око 3.000 различитих примена, а цела нафтна индустрија је заснована на зеолитима. Даље, доминантна примена зеолита је у средствима за сушење, као и у свим средствима за прање, детерџентима…

    Где се налазе највећа налазишта зеолита у Србији и да ли се овај минерал експлоатише у довољној мери? Може ли се рећи да Србија лежи на минералима зеолита?

    Драган Стевановић: Србија располаже великим налазиштима зеолита, међутим, та налазишта нису досад довољно испитана. Оно што је до сада испитано и утврђено да је највеће налазиште, најквалитетнијег зеолита Врањски басен. Ту се налази највише налазишта међу којима је Златокоп најпознатији, затим Игрош крај Бруса, испод Јастребца Јабланица. Нешто природног зеолита има и на Фрушкој гори, међутим он је слабијег квалитета, и близу Београда, уз Дунав нађена су нека налазишта, такође слабијег квалитета. Ова налазишта се веома слабо експлоатишу. Тачније, само једно налазиште се легално активно експлоатише, а то је налазиште крај Бруса Игрош, са годишњом производњом око 2.000 тона.

    олико Србија уопште улазе у испитивање зеолита?

    Професор Боривоје Аднађевић: Пре свега природни зеолит је мала фракција и у примени и у свему осталом. Рецимо налазишта у Бугарској, Турској, Русији, Мексику, Америци, Кини су много већа. Постојао је веома јак покрет ширег омасовљења примене природног зеолита, пре свега као додатак сточној храни и као додатак за побољшање приноса у пољопривреди. Тај тренд је био веома изражен у периоду 1980-1985. године. То су пре свега форсирале америчке фирме, са идејом да ће освојити тржиште синтетичког зеолита, али показало се да су у многим областима слабији резултати од очекиваних. Иначе, та област је веома неистражена и овде се много о томе говори, при чему се не разматрају последице.

    Својевремено сам учествовао у трогодишњем истраживању примене природног зеолита као додатка за сточну храну и адитива за побољшање приноса. Резултати до којих смо дошли су били веома изненађујући. После тих резултата одустало се од примене. Рецимо, на узорку од 100 свиња 20 одсто је достигло тежину од 120 кг, ниједна свиња није имала ни грам масти у себи, али су све свиње у себи имале бубрежни камен, код свих је почела да се губи длака и код свих свиња су израсле уши, и што је најгоре тај ефекат се преносио са мајке на потомство. Такође је зачуђујуће било да када зеолит баците на културу, он је у потпуности убија, иако је дефинитивно и да зеолит убија неке вирусе и патогене бактерије.

    Професор Факултета физичке хемије Боривоје Аднађевић и секретар удружења хемијске индустрије ПКС Драган Стевановић
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Професор Факултета физичке хемије Боривоје Аднађевић и секретар удружења хемијске индустрије ПКС Драган Стевановић

    У којој мери је тржиште зеолита у Србији законски уређено?

    Драган Стевановић: Тржиште зеолита у Србији је заправо у потпуности неуређено. Пре неколико година када смо имали кризу са афлатоксином Министарство пољопривреде је дало упутство да се хитно увезе одређена количина зеолита која би се користила као додатак храни ради елиминације афлатоксина у храни за стоку. Од тада почиње велика најезда произвођача зеолита, како за хуману тако и за животињску употребу. Након тога донет је Закон о безбедности хране и хране за животиње који први пут помиње клиноптиолит. Што се тиче ратарства, ту не постоји законска регулатива. Такође, када је у питању употреба у медицинске сврхе, ни у Европи ни код нас не постоји никаква регулатива.

    Да ли то практично значи да су потрошачи у опасности? 

    Драган Стевановић: Сигурно да јесу. Не постоји законска регулативе, не постоје правилници који регулишу промет, увоз, не постоји инспекцијски надзор. Морам напоменути да не постоји ни јединствени тарифни број, односно ознака за увоз зеолита. Тако да се зеолит увози као уметнички камен, као грађевински камен, агрегат за путеве итд. Контрола на нашем тржишту уопште не постоји. 

    Да ли је теоретски могуће да се на тржишту нађу и зеолити са канцерогеним дејством?

    Драган Стевановић: Ми смо добили информацију од Геолошког завода Србије да су се појавили канцерогени зеолити на територији Косова и да постоји могућност да се они црним путем нађу на нашем тржишту. Сведоци смо да се јављају зеолити који „лече све“, имао сам прилику да виђам на тезгама на улици зеолите са укусом малине, јагоде и слично који лече све болести, без икакве етикете и доказа о пореклу робе.

    Професор Боривоје Аднађевић: Зеолит је пре свега јоноизмењивач. Он је иначе развијен ′50-их година да би нуклеотиде цезијума вукао из вода из њиховог нуклеарног програма. Због великог оружаног деловања на Косову и водени токови и земљиште загађени су нуклеарним продуктима и зеолит њих купи. Рецимо, санација Чернобиља се радила зеолитом. У случају када за себе везује те радионуклиде, он постаје канцероген. Дакле, зеолит сам по себи не може да буде канцероген, али приликом јонске измене он постаје радиоактиван.

    У оваквим условима нерегулисаног тржишта на шта би потрошачи посебно требало да обрате пажњу?

    Драган Стевановић: Да се уздрже од употребе зеолита у медицинске сврхе до доношења правилника и законске регулативе. Иако је он несумњиво добар у случају тровање јер апсорбује отрове, тада је у питању коришћење од неколико дана, али за дуготрајну употребу у оваквим условима је веома рискантан.

    У којој мери су тачне тврдње да зеолит има и антиканцерогено дејство? О томе се доста говори.

    Професор Боривоје Аднађевић: Мој одговор је не. Не постоји ниједан егзактан доказ, ниједна научна студија која потврђује теорију да овај минерал уништава ћелије рака.

     

    Опширније о тој теми слушајте у нашој радио-емисији „Спутњик интервју“.

    Тагови:
    зеолит, руда, експлоатација, радиоактивност, опасност
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога