Слушајте Sputnik
    Спутњик интервју

    Криму не опраштају што су сви планови Запада пали у воду

    Спутњик интервју
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2730

    Повратак Крима у састав Русије прекретница је за то полуострво, али и за Русију јер је Крим свето место за све Русе, каже Георгиј Мурадов, заменик председника кримске владе и стални представник Републике Крим при председнику Русије. У интервјуу за Спутњик упозорава и куда води информациони рат против Русије.

    У Београду је боравио у оквиру делегације Крима која је представила потенцијале за сарадњу са Србијом и шта та руска република може да понуди српском бизнису. Мурадов наглашава да две и по године од присаједињења Русији Крим иде у правцу значајног успона и да је међу руским регионима један од лидера по стопи економског раста. Није било лако, напомиње Мурадов, подсећајући на, како каже, „варварске акције кијевских власти“ попут прекида водоснабдевања и достављања струје Криму. „Али изашли смо из те ситуације и сада заједно са Русијом не осећамо никакве претње“, додаје он.

    Мурадов, који је и стални представник Републике Крим при председнику Русије, подсећа да је повратак тог полуострва у окриље Русије био реакција на потезе националистичких власти у Кијеву.

    Изложба-презентација инвестиционог, туристичког и културног потенцијала Републике Крим и округли сто Могућности и перспективе руско-кримске пословне сарадње
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Изложба-презентација инвестиционог, туристичког и културног потенцијала Републике Крим и округли сто "Могућности и перспективе руско-кримске пословне сарадње"

    У Европи, па и у свету, све одређују бројне декларације и конвенције о људским правима, али због нечег се те конвенције не односе на Русе, каже Мурадов. Упозорава да се ни политика санкција, које ограничавају слободу кретања грађана Крима, нигде не може сматрати понашањем у складу са правом, примећујући са жаљењем да, кад је реч о односу према Криму и Русији, „све се може“. На питање како то објашњава, одговара:

    — У току је информациони рат који у мени буди велике бојазни зато што је он увек припрема за велики рат. Јавно мњење других земаља окрећу против Русије, кажу да је то непријатељска, ужасна земља коју треба ликвидирати, коју треба поправити, разбити на делове, иначе је она претња за западно друштво. Зато се према информативном рату не треба олако односити, као, они ће тамо мало да галаме и на томе ће се завршити. Тај рат има своје циљеве, и ми то треба јасно да схватамо. Зато се ми трудимо да сачувамо јединство и дух нашег народа. А повратак Крима у Русију дао је посебни полет нашем народу. Грађани Русије су данас јединственији него икад, и упркос томе што покушавају да створе економске проблеме — то се не одражава на расположење у нашем друштву. Ми имамо чиме да одговоримо. Ми смо земља која је у стању да покрије све своје потребе, располажемо трећином светским природних ресурса. А историја, па и она недавна, показује да ће Русија у сваком случају опстати, а штету ће претрпети пре свега наши партнери у Европи зато што смо ми за њих извор ресурса. С Русијом је требало да граде пријатељство и сарадњу, и тада би просперирале и Европа и Русија. Они су кренули другим путем, знамо под чијим притиском се то дешава и чија је продужена рука Европа постала.

    Више пута је речено да је референдум на Криму спроведен по свим нормама међународног права, а опет на Западу то не признају. Шта мислите, зашто?

    — Постојали су потпуно друкчији планови са Кримом. Он је одлична историјска лука за војно-поморску базу у Севастопољу. Крим је стратешка територија у односу на читаву Русију, то је наш меки трбух, како се обично каже. А постојали су планови о распоређивању веома озбиљних снага које би припадале Западу, које би он контролисао и које би биле оштрица против Русије. Наравно да на то нису пристали ни Кримљани ни Русија. И када је на Криму Државни савет, Врховни савет, односно парламент, донео одлуку да се 11. марта 2014. проглашава независност Републике Крим и Крим се обратио Русији с молбом да га заштити и прими у састав Руске Федерације, то је било веома неочекивано за наше западне опоненте. Њихови планови су пали у воду, и до данас они не могу то да опросте Кримљанима.

    Многи европски политичари су већ долазили у посету Криму и утисак је да у Европи јача свест о томе да су санкције штетне.

    — Тако је. Те санкције и Европи наносе велику штету, али што је најважније, наносе штету перспективи наших мирољубивих односа и наше дугорочне сарадње. Радимо веома активно на развоју односа Крима са страним партнерима. Више од 100 делегација из разних земаља света било је на Криму у последњих годину дана, и, ма како чудно звучало, половина делегација била је из земаља које су прогласиле санкције. Долазе истакнути политичари, бивши премијери, парламентарни посланици. А парламенти низа европских земаља донели су резолуције против санкција. Дакле, тамо нема јединства, и потпуно сам уверен да здрав разум треба да победи ту нерационалну политику која води само у конфронтацију, заоштравање односа на међународној сцени и буди негативна осећања код све већег броја становника саме Европе и Сједињених Држава. Није случајно што је питање односа са Русијом постало малтене централно у америчкој предизборној кампањи. Са конфронтацијом се не може живети. Нама је то непријатно, али ми смо нација историјски јака. Истрајаћемо, а они нека поразмисле.

    По чему се Крим на економском плану разликује у односу на онај од пре две и по године? Шта је урађено?

    — У почетку је дошло до погоршања економске ситуације, али то је трајало само прве године. Руска Федерација је већ у августу 2014. донела важну одлуку о спровођењу федералног програма социјалног и економског развоја Крима почев од 2015. То су врло озбиљни финансијски ресурси од више од 10 милијарди евра, чији је циљ да се модернизује целокупна инфраструктура Крима и створе услови за привлачење широког бизниса, па и страног, да се изврши модернизација социјално-економских објеката. Тај програм је сада у фази активне реализације и већ показује да економски развој Крима иде у правцу значајног успона, па је Крим међу руским регионима сада један од лидера по стопи економског раста. Прошле године она је износила 15 одсто, наравно, после одређеног пада.

    Други важан документ који је донело руско руководство јесте Закон о формирању слободне економске зоне на Криму. Она је постала једна од најпривлачнијих зона на свету зато што је ниво пореза и царина такав да даје огромне повластице онима који се региструју и раде у тој слободној економској зони. Трудимо се да наше партнере сачувамо да не трпе због санкција. Компаније се прво региструју у Русији, на другим територијама, а онда ћерке компаније долазе на Крим. На тај начин штитимо кориснике бенефиција и не дозвољавамо да злонамерне санкционе мере погоде компаније које код нас раде. У наредне две-три године ситуација ће се променити, кад буде завршена изградња кримског моста преко којег ће кренути велики токови аутомобилског и железничког саобраћаја, и биће отклоњена тешкоћа везана за то што се сада саобраћај обавља бродовима и трајектима преко Керчког мореуза.

    Како српски туристи могу да дођу на Крим, хоће ли бити чартер-летова и да ли се може успоставити директна веза између Београда и Крима?

    — Данас авиони лете из Београда у Москву и низ јужних градова Русије. До Крима током пролећа и лета има око 200 летова из многих градова Русије, и у сваком тренутку може се уз преседање доћи до Крима. Али, у праву сте, треба размишљати о изградњи саобраћајне логистике, о чартер-летовима, а можда и о редовним летовима и из Београда, и из држава које желе да развијају односе са Кримом. Ми размишљамо о томе, и можда ћемо направити своју авио-компанију која ће се тиме и бавити.

    Које гране су посебно профитабилне за стране инвеститоре на Криму? Иначе сте позвали и српске бизнисмене на Јалтински међународни економски форум, који ће бити одржан у априлу.

    — Јалтински међународни економски форум је једна од највећих конгресно-изложбених манифестација у Руској Федерацији. Он је под покровитељством председника Русије, и на њега је већ прошле године дошло више од 1.000 бизнисмена, од тога можда око стотинак странаца из 26 земаља света. За српски бизнис мислим да су интересантне традиционалне области као што су прерада пољопривредних производа, грађевински бизнис, фармацеутска и хемијска индустрија, једном речју, све оне гране у којима Срби традиционално заузимају своје место и у ком српски бизнис има озбиљно искуство. То искуство може се искористи и у интересу развоја самих српских предузећа, како би се остварили максимални могући профит и преференције, и за добробит развоја нашег полуострва.

    Тагови:
    Спутњик интервју, Георгиј Мурадов, Крим, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога