Слушајте Sputnik
    Марко Милачић, лидер покрета Отпор безнађу

    Овај 5. јун — највећа издаја Црне Горе у историји (видео)

    © Фото : Сенка Милош
    Спутњик интервју
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    7812

    Формално, данас би требало да Црна Гора уручи Стејт департменту ратификациони документ о приступању у НАТО, и од тог тренутка та држава ће бити пуноправна чланица западне војне алијансе. Повод да разговарамо са Марком Милачићем, можда највећим борцем против те одлуке.

    Када Црна Гора уђе у овај војни савез, тај недемократски савез, званична црногорска власт починиће једну од највећих издаја свог народа у модерној историји Црне Горе. То је несумњиво имајући у виду податак да 84 одсто грађана жели референдум о томе, а нисмо га имали, каже за Спутњик Милачић, лидер покрета „Отпор безнађу“.

    Русија је заправо први пут од увођења санкција Црне Горе 2014. године реаговала оштро, сада имамо прави дипломатски рат, бомбардовање „црним листама“. Да ли вам ово помало комично звучи, кад се каже рат Црне Горе и Русије, подсећа на онај виц о мишу и слону?

    — Једнако је смешно као када је Црна Гора увела санкције Русији. Али у суштини реч је о опасној политици која дестабилизује Црну Гору. Санкције, чији је ово наставак, негативно су утицале пре свега на Црну Гору, и то на више фронтова, не само економски. Државна предузећа, као што су „Плантаже“, трпе озбиљне губитке због тих санкција, а сигурно ће их бити и у нашем туризму. Да не причам о традиционалним односима који такође трпе, односима између два народа, па и политичким. Дигла се велика медијска пропаганда када је Мишко Вуковић депортован да облати Русију за силеџијство, непримерене нападе на једну малу земљу. Ставили су се у позицију невине жртве, али ако се мало боље погледа, то је невероватна прича. Црна Гора је увела санкције Русији, она је прва направила одређене листе заједно са Европском унијом и забранила улазак на своју и територију Уније десетинама људи и званичницима Русије, и сад се чуде како то да је Вуковић враћен. Па наравно да је враћен! Да је среће, такви људи који су донели само штету Црној Гори не би смели ни да иду било где, већ би се налазили на неким другим адресама у Црној Гори након што би прошли кроз правосудни систем.

    Зар вам се не чини да се дипломатски рат у Црној Гори води да би људи заборавили да је, вероватно од данас, и званично, њихова земља део војног блока који сеје смрт по свету?

    — Прича о „црним листама“ је одлично послужила црногорском режиму да се стави у позицију жртве. Међутим, мислим да је то требало можда урадити раније, на неки начин кажњавати те људе, без обзира што они долазе из моје земље. Уопште их не перципирам као некога ко је мој, зато што су део криминалне елите. Мере су дошле са закашњењем због тога што антируска хистерија траје много дуже, они то раде већ годинама. Да ми неко од комшија то ради, ја тог човека сигурно не бих пуштао у мој стан или да пролази кроз мој стан.

    Москва је поновила апел да грађани Русије у Црну Гору не путују ни туристички. Турску је ова мера много коштала. Шта је са Русима у Црној Гори, мислим пре свега на инвеститоре. Имам информацију да се Руски културни центар преселио у Требиње, у БиХ…

    — Не би ме то чудило. Треба бити мало мазохиста па боравити у Црној Гори, ако сте инвеститор из Русије. Што се тиче туриста, разумем званичну Москву, вероватно бих се и ја тако понашао, међутим, то никад нису праве мере. Људима треба оставити потпуну слободу да бирају где ће да путују. Ако им се свиђа да иду у Црну Гору, одакле год долазили, тако и треба да буде. Антируска хистерија је једно, али народ Црне Горе веома пријатељски доживљава народ Русије, одмах иза народа Србије. То говори и податак из афере „Депеша“ — преко 60 одсто грађана Црне Горе сматра пријатељском и братском државом Русију, тако да нећете осетити антируску хистерију. Она је промовисана на врху у однарођеном режиму. Драго ми је што Русија то схвата и прави разлику између народа и власти. Срећан сам што нису упали у замку. Не кажем да не постоје одређени ризици, било је неколико случајева, приведени су људи који су махали руском заставом. Тако нису прошли они који истичу друге заставе, бошњачке, албанске. То су ти двоструки аршини.

    У неком тренутку Мило Ђукановић је окренуо леђа Русији, постао је извршилац наређења Запада. Пошто му то није проблем, може ли да се после извесног времена поново окрене и закуца на врата Русије, као турски председник Ердоган?

    — Не верујем да ће се он окренути, а уколико се тај прелетачевић окрене, надам се да неће наићи на отворена врата. Надам се, јер политику треба доживљавати не само као макијавелизам већ и као етику. Заиста дубоко верујем да то треба да постоји, ако неко уради оно што је радио Ђукановић у Црној Гори Србима, Русима и Црногорцима, то треба да буде кажњено. Пре свега од стране правосудних органа наше земље, али и кроз дипломатске норме других земаља. Сумњам, наравно, да ће он то урадити, далеко је на путу слуганства у односу према Западу, односно према НАТО-у, не верујем да му то уопште пада на памет, нити да то и сме да уради, јер у суштини, сви ти моћници су кукавице. Тај човек је дубоко уцењен, наравно, био је и раније, међутим, како време пролази, све те аутократе су све увијеније и уцењеније, имају све мање простора за маневар, за било какав покрет који није у складу са Западом.

    Марко Милачић, лидер покрета Отпор безнађу.
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Марко Милачић, лидер покрета "Отпор безнађу".

    Тек сада по уласку у Алијансу предстоји вам жестока борба против режима. Верујем да ћете учинити све да пробудите народ. Шта вам кажу на улици присталице ДПС, људи које цео живот познајете, ко кога дуже гледа у очи?

    — Људи нису за Демократску партију социјалиста, уколико их сретнете на улици, али под притиском на изборима ипак заокруже ту криминалну организацију. То је ружно и тешко је схватити, али они су осиромашили тај народ и онда га лако контролишу. Тако се то ради. Међутим, ја и даље не могу да то прихватим — да човек не може да се побуни због неког етичког принципа. Промениће се много тога током ове окупације у Црној Гори. Не на улици и плажи, систем контроле атлантистичке империје ће и те како бити примењен на Црну Гору, много ће бити теже мењати ствари у будућности. Нешто ће ићи и набоље. Прогресивни делови црногорске опозиције ће наставити борбу. То није борба против НАТО-а, већ за демократизацију наше земље. Гурају нас у равнодушност, говоре да је та прича прошлост, али није тако. Борба се наставља.

    Тагови:
    Спутњик интервју, Марко Милачић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога