Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Вакцина

    Прети ли Србији пандемија која је пре деценију покосила 137 људи (видео)

    © Sputnik / Aleksandr Kondratuk
    Спутњик интервју
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    2137

    Од почетка сезоне у Србији је због компликација које могу да се повежу са грипом умрло најмање 15 људи, међу којима су, неочекивано, и млади. Епидемија је за сада пријављена у Пироту и Ужицу, у наредних неколико недеља очекује се повећање броја оболелих, а посете болницама су забрањене.

    Иако у Институту за јавно здравље „Батут“ истичу да је реч о сезонском грипу и да нема назнака да је епидемијског карактера, један од најгласнијих заговорника имунизације епидемиолог др Предраг Кон за Спутњик каже да ипак има разлога за забринутост. Светска здравствена организација сврстала је грип међу десет највећих штеточина за здравље људи, ми ту опасност не схватамо у довољној мери, каже он и додаје да се појавило неколико вируса који су нам већ познати: АХ1, АХ3 и Б.

    „Ово је баш онај пандемијски грип који је харао пре десет година, ово је реп те исте пандемије. Народ мора да схвати, морамо да учимо, када једна стручна служба, као што је епидемиологија, јасно саопшти током пандемије да се то дешава једном у неколико деценија, да тада нема преговора око тога да ли треба или не треба да се вакцинише. Тада се приступа масовној имунизацији која је од користи за дуготрајан период“, каже Кон.

    Он подсећа да је у тој пандемији грипа умрло 137 људи и да се о томе најмање говорило, јер се јавност бавила афером око набавке вакцина, за коју се испоставило да је лажна. Истовремено, створен је јак антивакциони лоби, а многи се, поред тога што не размишљају о заштити вакцином, лече сами. Често паднемо у кревет тек после неколико дана, када смо озбиљно угрозили здравље и заразили друге, то је јасно било видљиво након пандемије, када је четвртина становништва била заражена вирусом, чак 2 милиона људи, подсећа др Кон.

    „Тада смо схватили да је систем регистровао тек сваког седмог, то значи да на једног који се јавља код лекара имате 6,4 људи који се не јављају. Дакле, у просеку то је 6 или 7 људи који се неће јавити лекару“, истиче доктор Кон. 

    Он подсећа да поред разних лекова које најчешће користимо да бисмо ублажили симптоме, постоје и прави лекови за грип, који делују на сам вирус и да нас је искуство од пре десет година научило да морамо да имамо антивирусне лекове у апотекама и Домовима здравља.

    „Идеја је била да се ти лекови занављају, да увек постоји резерва, да их у одређеним ситуацијама има. Не могу да тврдим да их данас нема, али је сасвим сигурно да се о томе баш много не води рачуна. Праве, антивирусне лекове једна земља мора увек да има у резерви, јер никад се не зна да ли ће се појавити нови вирус који може да почне брзо да се преноси“, каже овај лекар Завода за јавно здравље Београда. 

    Додаје да ако се примени антивирусни лек већ након 24 сата, у ждрелу оболелог није могуће изоловати вирус, што значи да се више неће ширити. Дакле, поред тога што је лакше појединцу, велики је и епидемиолошки значај поседовања резерве таквих лекова.

    Ипак каже да се од страшног искуства 2009. много тога променило набоље, пре свега надзор лабораторије „Торлак“, коју и СЗО препознаје као референтну. У три болнице у Београду константно се прате сви који имају респираторне проблеме. Тако се и долази до регистрованих смртних случајева, да тога нема, не бисмо ни знали да је неко умро од грипа или његових последица, каже др Кон.

    „Ретки су случајеви да се умире баш од грипа, што се обично дешава баш младим људима који су иначе здрави, а као последица погоршања основне болести или наглог прекида рада срца, што је опет последица вирусне инфекције, ретко се региструје као смрт због грипа. Ако бисмо говорили о смрти због грипа, дошли бисмо до много већих бројева од оних о којима сада причамо. Оно што је регистрована смрт, то су само подаци који су дошли до лабораторијске анализе, а у Србији се она ради само на Институту ’Торлак‘“, објашњава саговорник Спутњика. 

    Додаје да, без обзира на оно што се тренутно дешава, у епидемиолошком смислу није ништа значајно, увек треба имати на уму да је грип подмукла болест. Зато нико не треба да заборави на први, најважнији савет — често прање руку током епидемије. Поготово ако имате неке респираторне тегобе, ако додирујете нос марамицом или без ње, јер на рукама има вируса, а он се контактно може пренети и индиректно, упозорава доктор Кон.

    „Не треба заборавити да је Светска здравствена организација сврстала грип међу 10 највећих опасности за здравље људи“, каже др Предраг Кон.
    © Sputnik / Дејан Симић
    „Не треба заборавити да је Светска здравствена организација сврстала грип међу 10 највећих опасности за здравље људи“, каже др Предраг Кон.

    „Ако одете на неки скуп у затвореном простору, на коме је рецимо више од 100 људи, ризик да се сусретнете с неким ко има грип је више десетина пута већи, него када имате контролисане контакте. То не значи да живот треба да замре, таман посла, ово говорим пре свега онима који су хронични болесници, који заиста могу да буду угрожени ако добију грип. То посебно важи за дијабетичаре, ендокриниолошке болеснике, кардиоваскуларне, за плућне“, саветује наш саговорник. 

    Додаје да током наредних недеља они који су болесни посебно треба да воде рачуна како се понашају. Да се не крећу, не иду на посао, а ако већ морају, нека користе маску, да би заштитили друге.

    „Морамо да схватимо да без вакцине нема озбиљне заштите од грипа. Све друго је далеко мање успешно и више служи за ублажавање тегоба. Једноставно, тиме се заваравамо“, закључује доктор Кон на крају разговора за Спутњик.

    Од почетка сезоне грипа у Црној Гори је умрло шесторо људи, у Хрватској 45, у Босни и Херцеговини 22, у Румунији 54.
    Процењује се да годишње у свету од последица грипа умре између 290.000 и 650.000 људи, а највећа стопа оболевања и умирања вирусом грипа тренутно се бележи у Великој Британији, где је умрла 131 особа. 

    Тагови:
    пандемија, превенција, смрт, епидемија, грип, болест, вакцина, Градски завод за јавно здравље Београд, СЗО, Предраг Кон, БиХ, Хрватска, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога