Београд+ 26°C
Ниш+ 24°C
Слушајте Sputnik
    Свет са Спутњиком

    О Балкану (не) одлучује Балкан

    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    0 3212440

    БиХ остаје главни фактор дестабилизације региона, друга потенцијална жаришта се такође не смирују, после избора будућност Црне Горе прати неизвесност, а слична је ситуација и у Македонији, те Балкан остаје буре барута, оцењују саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

    Коментаришући формирање нове Владе у Хрватској саговорници емисије слажу се да Срби у Хрватској имају више шансе за нормалан живот уз подршку власти, јер је пракса показала да су највише слободе после рата имали уз ХДЗ-а, посебно у време премијера Иве Санадера. Андреј Пленковић има једнаке интелектуалне способности, али са њим Срби треба да буду опрезни, упозорава главни и одговорни уредник компаније Новости Ратко Дмитровић.

    „Иницијатор свих резолуције које су последњих година донете у Европском парламенту била је Хрватска, односно Пленковић и његов најближи сарадник Давор Иво Стиер који ће бити министар спољних послова. Он се декларише као антифашиста, али вуче порекло од високог функционера у усташкој Павелићевој влади. То може, али и не мора нешто да значи. Свакако мислим да ће ова Влада бити боља према Србима, него што је била Милановићева“, каже Дмитровић.

    И професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовкој Митровици Дејан Мировић је сигуран да се другоразредни положај Срба у Хрватској, без обзира на промену власти, неће битније мењати. 

    „Модерна Хрватска остаће инструмент у рукама Немачке за притисак над Србијом. Она баштини усташку идеологију која се увек појављује у јавном животу. Да би се окренула од својих проблема Хрватска напада Србе за сва зла на овом свету. Забрињавајуће је да Европска унија, пре свега Немачка, користи Хрватску као инструмент за притисак на Србију, инструмент малтретирања“, каже Мировић. 

    Саговорници Спутњика кажу да на то треба додати двоструке стандарде ЕУ, а они су у комбинацији са политиком власти у Србији, која од 2000. године до данас ниједном није адекватно одговорила на притиске из Хрватске, као ни на сатанизацију Слободана Милошевића, кога је Запад прогласио јединим кривцем за рат у бившој Југославији.

    Када је у питању Босна и Херцеговина, која је очигледно фактор нестабилности региона, саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ сматрају да треба имати на уму да турски председник Реџеп Тајип Ердоган ужива углед код великог броја муслимана у Босни, који су изашли на улице Сарајева током покушаја пуча. Ратко Дмитровић подсећа да је са друге стране тај догађај променио односе између Русије и Турске, која је схватила значај нове снаге Русије и њену важну улогу на светској политичкој сцени.

    „Међутим, то није променило начин на који Анкара гледа на Сарајево, Бањалуку и регион уопште“, каже Дмитровић.

    Дејан Мировић примећује да су бошњачке власти подељена елита, да имају две врсте покорности, једну према Западу, а другу према Турској.

    „Мислим да ће од њих зависити коме ће се приволети, јер они су западњаци по изгледу и понашању, а имају верски елемент који је близак Турској. То је тешко предвидети. Нас у Србији свакако треба да радује дипломатски продор Русије у том региону. Боља сарадња са Турском нама може да донесе само добро, посебно нашој браћи у Републици Српској“, сматра Мировић.

    Страх САД од новог референдума у Српској открива слепу жељу америчке администрације да конторлише пре свега српски елемент унутар БиХ, кажу саговорници Спутњика. Они подсећају да руска дипломатија поводом референдума о Дану Републике Српске није личила на ону из деведесетих и надају се да ће и Србија, као гарант Дејтонског споразума подржати демократске процесе у Босни и Херцеговини.

    У емисији је било речи и о обнови дијалога Београд и Тиране. Професор универзитета из Приштине, измештеног у Косовску Митровицу, Дејан Мировић сматра да је од церемонијалних контаката са Албанијом важније поставити питање повратка расељених са Косова и Метохије. Треба ићи корак по корак, али од важнијих питања, сматра Мировић.

    И Ратко Дмитровић каже да је Београд током сусрета премијера Србије и Албаније био сувише домаћински расположен и да гостопримство може да буде злоупотребљено.

    „Не верујем апсолутно ни у шта што прича Еди Рама, чак ни у његове добре намере. Сведоци смо да једно говори у Приштини, а друго у Београду. Има јаку подршку Немачке и Француске, чији је био ђак. Ту треба бити крајње опрезан, Албанија нам није пријатељска земља. Свака земља би у разговор са другом земљoм требало да креће од чињенице да ли је та држава пријатељска. Албанија према Србима и Србији није пријатељска држава“, закључује Дмитровић.

    Поједини аналитичари сматрају да се одлука о томе да ли ће на Балкану бити рата или мира не доноси ни у Београду, ни у Сарајеву, ни у Загребу, између те две крајности мора да постоји смислена политика која ће заштитити интересе наше државе и народа, закључују саговорници емисје „Свет са Спутњиком“.

     

    Тагови:
    мир, притисак, Балкан, сарадња, рат, Дејан Мировић, Ратко Дмитровић, БиХ, Албанија, САД, Хрватска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога