Београд+ 1°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Свет са Спутњиком

    Мосул и Алеп: Зашто може Запад, а не могу Русија и Сирија?

    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 321

    Ситуације у два блискоисточна града у којима се тренутно воде тешке битке против џихадиста, Алепу и Мосулу, називају се „ослободилачком офанзивом“ или „хуманитарном катастрофом“ у зависности од тога ко те борбене акције предводи, да ли сиријска војска уз подршку руске авијације, или ирачко-курдска армија потпомогнута америчким авионима.

    Милан Пашански и Драгољуб Којчић
    © Sputnik/
    Милан Пашански и Драгољуб Којчић

    Зашто Запад назива „агресијом“ оно што се одиграва у сиријском граду Алепу, а истовремено се дешавања у ирачком граду Мосулу доживљавају као „разумна операција“? Има ли изгледа да тероризам на Блиском истоку буде искорењен? О свему томе било је речи у једном од два овонедељна издања емисије „Свет са Спутњиком“, које је емитовано у среду, 26. октобра од 17 до 19 часова на таласима Радија „Новости“.

    Гости Љиљане Ментус били су председник Форума за тероризам и националну безбедност проф. Милан Пашански, Стеван Гајић, са Института за европске студије, и политички филозоф Драгољуб Којчић.

    Двоструке аршине Запада када је реч о бомбардовању Мосула и удара на терористе у Алепу, професор Пашански види као „школски пример различитог квалификовања истих феномена, посматраних кроз различите политичке призме“.

    Мало труда за искру фундаментализма

    „Једна страна те ноторне терористе дели на две групе: на најокорелије, које сматра терористима, а оне мање експониране види као неку врсту опозиције. Међутим, поприлично се тањи та листа ’политичких бораца‘, а све је више правих терориста. Са друге стране, Русија врши ударе по тим терористима, јер знамо да у Русији постоје региони у које би они могли да доспеју, а у којима је потребно веома мало труда да би се запалила искра фундаменталног екстремизма“, каже Пашански.

    Стеван Гајић са Института за европске студије каже да све што се дешава у Сирији и Ираку треба гледати у контексту једне врсте „посредног рата“ између различитих сила на територији Блиског истока и напомиње да се операција у Мосулу по много чему разликује од операције у Алепу.

    „У Алепу присуствујемо потпуном опкољавању терористичких група, али и халабуци у западним медијима о хуманитарној катастрофи. Тамо рат траје већ пет година, са променљивом ’ратном срећом‘, и по свему судећи питање је недеље или месеца када ће сиријска војска преузети контролу над градом. Са друге стране, у Мосулу је јако компликована ситуација и то из више разлога, а један од њих су и предстојећи председнички избори у САД. Уколико би операција у Мосулу била успешна до председничких избора, то би могло пресудно да утиче на кампању Хилари Клинтон. Међутим, мислим да ће битка за Мосул трајати веома дуго, да ће бити исцрпљујућа и са потпуно неизвесним исходом“, каже Гајић.

    Оркестрирана медијска кампања

    Када је реч о оркестрираној кампањи против Русије, због њене подршке сиријској армији у борби против терориста, Пашански каже да покретање пропагандне машинерије Запада у том смислу није ништа ново.

    „Кад год на дневни ред дођу амерички савезници у Европи и расправа о оправданости санкција које су уведене Русији, појачава се оркестрирана кампања против Русије, која креће из Америке. И рат је у функцији пропаганде, па код пада Мосула или његовог заузећа није ни важно шта се дешава на терену, већ само како ће то бити приказано у медијима — у чему се Запад показао као врсни експерт“, напомиње Пашански.

    Политички филозоф Драгољуб Којчић напомиње да на Блиском истоку тероризма није ни било све док је у региону преовладавало државно уређење својствено тим земљама.

    Стеван Гајић
    © Sputnik/
    Стеван Гајић

    „Оног тренутка кад су почеле различите ’обојене револуције‘ — унутрашња дестабилизација земаља региона како би се наметнуо један одређени друштвени модел — почиње да буја незадовољство, које се испољава кроз тероризам. Поставља се питање — где ће се тај тероризам зауставити? Да ли је он ад хок појава, за једнократну кампању, да ли је само реакција на покушај наметања демократског друштвеног уређења, које није својствено том менталитету, или је можда у функцији сасвим новог империјализма какав свет данас не познаје?“, каже Којчић.

    Избеглички талас одмаже у борби против терориста

    Русија је успела да се избори са унутрашњим тероризмом, али Запад за њега нема решење, јер терористичке акте врше припадници такозване друге и треће генерације досељеника.

    Таласи избеглица који пристижу у Европу не помажу у борби против тероризма, јер и веома мали број радикализованих миграната може озбиљно да угрози безбедност у земљама Европске уније, каже Милан Пашански.

    „Бојим се да ће терористи, који су у Сирији и Ираку сада на неки начин сабијени у ћошак и којима морал рапидно опада, ускоро поново прибећи неком озбиљном терористичком акту у некој светској метрополи“, упозорава на крају разговора у радио емисији „Свет са Спутњиком“ Пашански, председник Форума за тероризам и националну безбедност.

     

    Тагови:
    Свет са Спутњиком, Драгољуб Којчић, Милан Пашански, Стеван Гајић, Ирак, Сирија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога