Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Свет са Спутњиком

    Хоће ли свађа Турске и ЕУ имати последица по Србију?

    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 311
    Пратите нас

    После забране турским званичницима у више земаља ЕУ да одрже скупове као подршку референдуму о промени устава, у емисији „Свет са Спутњиком“ Љиљане Ментус Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду и Гордан Пауновић из организације „Инфо парк“ говоре о томе може ли сукоб Турске И ЕУ да подигне рампу за мигранте.

    Мађарска је применила строге законе према којима мигранти, по свему судећи, имају две могућности — да у такозваним „избегличким контејнерима“ сачекају решавање свог захтева за азил или да се врате у Србију. Да ли ће наша земља постати паркинг за мигранте? Како каже Гордан Пауновић из организације за прихват миграната „Инфо парк“, мигранти ће се сасвим сигурно све дуже задржавати у Србији.

    „Има људи који су већ годину дана у Србији, који су 30 пута покушавали да изађу из Србије и који су небројено пута депортовани из Хрватске, Словеније, Аустрије, а ми свакодневно причамо о новим рутама. Дакле, динамика прилива миграната не престаје и наставиће се. Мађарска ’жица‘ јесте драстично смањила али није потпуно затворила излаз из Србије, па Аустрија бележи око 1.000 новопридошлих миграната сваког месеца, и то је стабилна статистика последњих месеци. Дакле, мађарска жица није непобедива, па ће се тренд прилива миграната наставити“, каже Пауновић.

    Када је реч о интеграцијама миграната у српско друштво, Пауновић каже да Србија није спремна за интегративне процесе, али да, на срећу, мали број миграната жели да остане у Србији. Ипак, наша земља у том смислу може применити нека искуства европских земаља.

    „Аустрија је увела обавезу да деца миграната, првог дана након пријаве у Бечу, крену у обданиште или школу. То је једина радња за коју постоје назнаке у систему Србије јер се у оквиру Министарства образовања развијају одређени програми и припремна одељења за српски језик, како би деца миграната могла да науче језик на коме ће похађати наставу“, објашњава Пауновић.

    Србија се често наводи као пример међу земљама окружења када је реч о односу становника према мигрантима. Пауновић каже да разлози за емпатију Срба леже и у чињеници да већина нас у генима има избегличко искуство јер су наши преци, у другом, трећем или четвртом колену, однекле побегли.

    „Међутим, ни наша влада није провоцирала никакве негативне реакције становништва и на неки начин је ипак покушавала да одређеном политиком смањи ризик да дође до конфликта или неке врсте радикализације. Најбољи пример недавно је био Обреновац, где је дошло до раста негативне енергије према мигрантима, али је то брзо замрло и сада се више о томе не прича нити је то тема“, објашњава Пауновић.

    Слободан Јанковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, каже да је миграција становништва увек било, али никада у оволиком броју и овако организовано. ЕУ, међутим, још нема одговор.

    „Занимљиво је да је ЕУ непосредно пре велике мигрантске кризе донела низ билатералних споразума и докумената за Јужни и Источни Медитеран, односно за земље Северне Африке и Блиског истока, у којима је стављала акценат управо на контролу и превенцију миграција. Међутим, као што видимо, та стратегија ЕУ је пропала“, каже Јанковић.

    На спекулације да мигрантска криза лежи у позадини сукоба Турске са Холандијом, па и Немачком и Аустријом, које су се солидарисале са холандским руководством, Јанковић каже да је то врло лабава теорија.

    „Мислим да овде није примарно питање миграција. Ердоган просто прави кампању за референдум и промену уставног уређења земље, како би увео председнички систем. Са друге стране, у Холандији се очекују избори, па се тај сукоб може гледати и кроз призму изборне кампање“, сматра Јанковић.

    На питање да ли би сукоб Турске и земаља ЕУ могао да доведе до последица, у смислу да турски председник подигне рампу за мигранте који би похрлили у Европу, Јанковић каже да Турска засад поштује споразум са ЕУ о мигрантима.

    „Такође, ни сви људи који су у Турској не желе да иду у ЕУ. Већина избеглица у свету жели да се врати у своју земљу, па тако и Сиријци. У том смислу треба имати на уму да је у земље ЕУ или САД дошла мањина од укупног броја избеглица. Међутим, ако дође до погоршања односа ЕУ и Турске, све је могуће“, каже Јанковић.

    Већи страх Јанковић, како каже, има од погоршања ситуације на Балкану, уколико се ситуација у Македонији погорша до тачке оружаног сукоба. Србији, у том најгорем сценарију, прети локална криза, поручује Јанковић.

    Тагови:
    ЕУ, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога