Београд+ 4°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Свет са Спутњиком

    Косово плус Македонија — „Велика Албанија“

    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    0 640

    Актуелна криза у Македонији је подметнута из иностранства, са циљем да се та земља федерализује отцепљивањем Албанаца, што уједно представља финални корак ка стварању „Велике Албаније“, закључено је у емисији „Свет са Спутњиком“.

    Криза у Македонији не траје само неколико месеци, већ скоро 25 година, и уопште није случајна, тврди бивши дипломата Ристо Никовски. Како каже, она представља својеврсну четвртвековну трауму кроз коју пролази Македонија у својим покушајима да се етаблира на међународној сцени.

    Међутим, целокупну ситуацију је неопходно сагледати из ширег аспекта, с обзиром да је чињеница да су Македонци подељени. Пре свега не треба заборавити да је на децембарским изборима, који су узгред речено били намештени на веома софистициран начин, око 70.000 Албанаца организовано гласало за опозицију, јер је наговештавала и обећавала да ће савити кичму како би се прекројила држава, тврди он.

    „Све је то довело до тога да албанске партије на велелепан начин буду те које одлучују шта ће бити даље. Затим се умешала и Тирана која је направила платформу којом се заправо тражи потпуна редефиниција државе. С обзиром да је опозициона СДСМ спремна да попушта и даје антиисторијске концесије Албанацима, то би уједно значио и крај унитарне државе и пут ка федерализацији“, наглашава он.

    Новинар „Политике“ Миленко Пешић иде и корак даље тврдећи да се Албанци не би зауставили само на федерализацији, поготово што западни фактор, а пре свега Вашингтон и НАТО, имају интерес да намире Албанце на Балкану као најпослушније вазале са ових простора. То би уједно представљало и крчење пута ка стварању „Велике Албаније“, додуше не тако брзо, али је процес већ започет, истиче он.

    Научни сарадник са Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић тврди да се све у Македонији дешава паралелно са процесом осамостаљивања Косова којим руководе албанске структуре, као и са захтевом за стварање војске Косова.

    „Албанци тренутно имају барем две снажне иницијативе у жељи да остваре још две албанске државе које би се касније ујединиле. Битно је сетити се и речи албанског премијера Едија Раме да, уколико се покаже да не постоји европска перспектива Албаније и осталих балканских држава у Европској унији, отвориће се пут уједињења Албанаца, што се може протумачити и као стварање ’Велике Албаније‘“, упозорава он.

    Никовски, међутим, сматра да је независношћу Косова великоалбански пројекат већим делом већ реализован, остало је још да се изврши обједињење са Албанијом, што је, како додаје, искључиво техничко питање. Једини преостали проблем како би се комплетирао тај пројекат је питање Македоније, упозорава дипломата.

    Зато, како објашњава, и постоје сви ти покушаји да се Македонија доведе до ситуације да се албански део отцепи. Потребно је имати у виду и чињеницу да је креатор целог тог пројекта Вашингтон, наглашава он и додаје да је то и Србија осетила на својој кожи, јер да би се то постигло, бомбардован је и Београд.

    „Након распада Југославије први пут су САД постале фактор на Балкану, пре тога су то били Британци, Французи, Руси и Немци. Тада је настало партнерство између Албанаца и Американаца које је дуготрајно и опасно по регион. То функционише и сада се реализује у Македонији. Према томе, кад читате ’тиранску платформу‘, видите да је то политика која се реализује последњих 25 година“, закључује Никовски.

    Јанковић, међутим, додаје и да се аспирације Албанаца не завршавају са Косовом и делом Македоније, познато је да желе и поједине делове Србије, затим и Црне Горе, а коначно и Грчке.

     

    Тагови:
    отцепљење, Велика Албанија, федерализација, Ристо Никовски, Миленко Пешић, Слободан Јанковић, Албанија, Македонија, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога