Београд+ 22°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Свет са Спутњиком

    Француска: После 7. маја ништа неће бити као пре

    Свет са Спутњиком
    Преузмите краћи линк
    0 591115

    Резултат првог круга избора у Француској није само показатељ дилеме између либреалне и националне политике, већ ствара изазов уочи парламентарних избора заказаних за јун, јер би евентуална тесна победа Емануела Макрона довела до институционалне кризе која би пореметила функционисање „пете републике“, закључено је у емисији „Свет са Спутњиком“.

    Победа независног центристичког кандидата Емануела Макрона у другом кругу председничких избора у Француској означила би и потпуно прекомпоновање политичке сцене уочи предстојећих парламентарних избора заказаних за јун, будући да традиционалне две партије, социјалисти и републиканци, највероватније више неће бити једине заступљене у парламенту, тврди Милош Јовановић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.

    Како је рекао, такав сценарио ће водити ка институционалној кризи, будући да у француском политичком систему председник представља изузетно јаку фигуру, међутим да би био на врху те већинске пирамиде мора да има јасну већину и у парламенту.

    „Чини ми се да овог пута Макрон неће имати ту већину која му је потребна да све држи у својим рукама, већ ће бити у питању нека коалиција, што ће пореметити механику и равнотежу такозване ’пете републике‘. Дакле, нека шеста република која се назире, по свему судећи, неће бити већинска демократија какву је замислио Шарл де Гол, већ ће највероватније доћи до враћања у неке старије моделе који нису дали успеха током историје“, истакао је он.

    Програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Никола Јовановић, међутим, тврди да исход парламентарних избора доста зависи од другог круга председничких избора, јер уколико Макрон обезбеди довољну подршку, Французи ће на парламентарним изборима гласати тако да му дају већину и у скупштини и на тај начин му омогуће петогодишњи мандат да покуша и да уради нешто.

    Истовремено, он сматра да је то последњи пут да Французи указују поверење својој елити. „Макрон јесте одбацио старе љуштуре и одрекао се социјалистичке партије још 2009. године, али Французи знају да је он део елите, иако се представља као генерацијски лидер. Ако он у тих пет година не оствари успех, мислим да ће онда заиста антисистемске странке преузети вођство, а ту пре свега мислим на Национални фронт“, наглашава Никола Јовановић. 

    Постоји и други сценарио, додаје он, да победа Макрона буде „мршава“ што би резултирало преурањеном кризом још током његовог првог мандата, а Француска би самим тим постала политички нестабилна и умногоме би личила на Италију.

    Када је реч о Србији, нашој земљи би у највећем интересу била стабилна Француска која има значајан утицај у Европи, сагласни су саговорници. ”Без обзира на коначни исход председничких избора апелујем и на постојећу и на неке будуће гарнитуре да имају добре политичке везе са главним партијама у Француској. То није случај. Ми немамо квалитетне ни културне, а поготову не политичке везе са француском елитом. Ко год да победи велики је посао за нашу елиту, ако је уопште имамо, да изгради много озбиљнији однос са француском елитом”, каже Никола Јовановић.

    Саговорници су се осврнули и на питање Русије рекавши да је Макрон човек који сматра да са Москвом треба разговарати оштро, за разлику од републиканца Франсоа Фијона који се залагао за укидање санкција.

    „Макрон је са аспекта Кремља свакако најлошији исход. Француска елита је подједнако уплашена новом администрацијом САД, баш као и Русијом, стога нема дилеме да ће Макроново залагање за очување Европске уније резултирати политиком задржавања санкција према Москви, као и наставак оштре реторике упућене Кремљу“, закључио је Никола Јовановић.

    Тагови:
    институционална криза, председнички избори у Француској, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога