Слушајте Sputnik
    Македонске заставе

    Република Српска и Македонија на удару „наранџастих револуција“

    © REUTERS / OGNEN TEOFILOVSKI
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 171

    Република Српска и Македонија на удару су „наранџастих револуција“, јер су то два непокорена елемента у ланцу „банана држава“ које Запад ствара на Балкану, речено је на отвореном панелу „Наранџасти Балкан“ одржаном у Андрићграду.

    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић рекао је да је Балкан углавном покорен и да га чине, у већини случајева, земље које су пристале да буду „банана државе“ којима неко са стране управља.

    „Изузеци су у овом тренутку Република Српска и Македонија, која је сад под ударом“, сматра Анђелковић.

    Насеље Диво код Куманова после терористичких борби
    © Sputnik / Богдан Пантић

    Према његовим речима, Република Српска налази се на линији интереса Запада који се своде на централизацију БиХ, а Македонија се, након што је исказала блискост са Русијом и Кином и успоставила братске везе са Србијом, нашла под ударом „наранџасте револуције“, уз убацивање албанског терористичког елемента.

    Он сматра да је прва „наранџаста револуција“ изведена у Србији 1999. године.

    „Те ’наранџасте револуције‘ касније су се преселиле на Исток. Делимично су успеле у Грузији, у Украјини су у току, у Киргизији је она прво успела, па је пропала, а у Русији су доживеле потпуни неуспех“, истиче Анђелковић. 

    Модератор скупа, публициста и војни аналитичар Мирослав Лазански сматра да Балкан још није „наранџаст“, али да појавних покушаја у том правцу има, па и према Републици Српској, која је са те стране потенцијално угрожена.

    „То је био покушај прошле године у Федерацији БиХ, када смо имали немире на улицама који су претили да се пренесу на територију Републике Српске. Најновији покушај је насилно рушење легално изабране Владе у Македонији“, сматра Лазански. 

    Он појашњава да је класични метод рушења власти које нису по вољи насилним и војним путем превазиђен, те да Запад већ одавно покушава да то чини истицањем проблема људских права. 

    Председник Српског сабора „Заветници“ Стефан Стаменковски сматра да је у Републици Српској покушана „наранаџаста револуција“ у предизборном процесу пред опште изборе прошле године, када су западне невладине организације добијале велики новац и уложиле велике напоре да уједне опозицију, а потом да неке њене елементе пошаљу на додатну обуку у Љубљану и Беч. 

    Он је честитао грађанима и руководству Српске, који су све те претње на време уочили и према њима се опходили на најбољи начин и нису дозволили да дође до међунационалног сукоба.

    „Руководство Републике Српске није пало на испиту, обавило је посао на најбољи могући начин и дошло је до тога да је Српска, иако је ентитет и са смањеним ингеренцијама у односу на оно што је добила у Дејтону, најслободнија територија на Балкану“, констатовао је Стаменковски. 

    Стручњак за безбедност и борбу против тероризма Џевад Галијашевић истакао је да је Република Српска била примарна мета прошлогодишњих немира у Федерацији БиХ, са идејом да се одузме део њене територије и њених овлашћења. 

    „Српски народ је мета због своје државотворне традиције. Ако нема Српске, нема државотворне идеје ни за БиХ, нити њене стабилности. Федерација БиХ је нестабилна због односа Хрвата и Бошњака, па је звог тога потребно дестабилизовати и Републику Српску“, тврди Галијашевић. 

    Политички аналитичар Анђелко Козомара рекао је да су прошлогодишњи немири у Федерацији БиХ били пројектовани из једног центра, са намером да буду пренесени у Српску.

    Он сматра да стабилност Републике Српске може бити угрожена недостатком сарадње већих српских странака и да је зато потребно да највеће странке направе велику коалицију.

    Тагови:
    Република Српска, Македонија, аналитичари, револуција, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога