Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Милитанти Исламске државе

    Босна је колевка џихадизма?

    © REUTERS / Alaa Al-Marjani
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 120
    Пратите нас

    Деведесетих година се нешто догодило у централној Босни и Херцеговини што је инспирисало људе да до данас објашњавају зашто највише џихадиста из Европе потиче из БиХ.

    Формирање муџахединског батаљона 1992. године, који су чинили углавном арапски добровољци, био је почетак. 

    Данас је ситуација обрнута, људи из БиХ одлазе да ратују у арапске државе, њих више од 300, што чини БиХ земљу са највећим бројем џихадиста на основу броја становника. 

    „Постоји рат између Запада и ислама. Босна је модерном џихадистичком покрету дала такав наратив. Босна је колевка модерног џихадизма“, каже Ајмен Дин за Би-Би-Си, који је као добровољац ратовао у централној Босни 1994. године. 

    Би-Би-Си наводи да је према важећем мишљењу совјетска окупација Авганистана 1980. године узроковала појаву џихадизма, односно похода у „свети рат“.

    Дин ипак каже да су Запад и салафисти били на истој страни у Авганистану, а у БиХ су постали непријатељи, поготово после 1993. године када је рат на простору бивше Југославије постао тројни рат, између католичких Хрвата, Срба и муџахединског батаљона који је почео да „лови невернике“. 

    „Први већи сукоб исламиста и западних снага догодио се у манастиру Гуча Гора, када су муџахедини уништили манастир, а притом и снимили целокупни подухват“, наводи се даље.

    Тадашњи командант британских трупа које су учествовале у сукобу са муџахединима Вон Кент Пејн истакао је да су страни борци били много агресивнији од локалних снага и да су често отварали ватру на конвоје УН, иако су они били уредно обележени ознакама. 

    „У околини града Травника, где су муслимани, Хрвати и Срби били једнаки пре рата, странци су покушали да спроведу шеријатски закон, киднаповали су локалне хришћане, одсекли главу Драгану Поповићу и приморавали остале заробљене да је пољубе“.

    Британски медиј наводи да су муџахедини 1995. године почели да регрутују локалне становнике и повећали бригаду на око 1.500 чланова. У покушају да ту јединицу стави под контролу, Сарајево је одлучило да је стави под команду Треће армије, која је имала централу у Зеници, а главнокомандујући је био бригадни генерал Енвер Хаџихасановић, који је завршио пред судом у Хагу.

    „Према мом мишљењу, иза муџахедина су политичари са високим рангом и верски лидери. Они не помажу Босни уопште, напротив“, навео је Хаџихасановић у писму војном врху 1993. године. 

    „Иако је генерал то рекао, локални лидери, укључујући Алију Изетбеговића су били срећни тиме што у БиХ долазе страни борци.“

    Потписивањем Дејтонског споразума и успостављањем примирја муџахедини су завршили своју мисију у БиХ и распуштени су 1996. године.

    „Сви смо се надали да ћемо да погинемо као мученици. Таква шанса нам је одузета“, навео је Деан, а стотине његових сабораца је потом отишло у Чеченију, Пакистан и Авганистан. Међу њима су и учесници напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра.

    Би-Би-Си пише да је више од 300 муџахедина остало у Босни, а наводи се и да СДА, партија Алије Изетбеговића, не предузима довољно да стане на линију страним борцима, иако власт у Сарајеву усваја правне акте који забрањују регрутовање држављана БиХ у ратовима у иностранству. 

    „Ипак, највеће критике се упућују на то што власт жмури пред арапским муџахединима који у БиХ и даље агитују и који су успели да створе салафистичке ћелије“, пише Би-Би-Си и наводи да су најзначајнија имена џихадистичког покрета у БиХ Фикрет Хаџић и Билал Боснић.

    Слично:

    Тероризам — крхка безбедност на Балкану
    Исламска држава побеђује у информационом рату
    Исламска држава може добити нуклеарно оружје
    Русија: Исламска држава и Украјина — опасност за свет
    Земан: Исламска држава већа опасност од Русије
    Терористички напад у Зворнику, убијен полицајац (видео)
    Тагови:
    муџахедини, ББЦ, колевка, џихадизам, џихад, терористи, џихадисти, Исламска држава, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога