Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Камп УНПРОФОР-а у Книну, Срби заробљени у Олуји

    „Олуја“ — тамница Хрватске и Србије

    © Фото : www.veritas.org.rs
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 71

    Чињеница да ће један народ тог дана жалити за изгубљеним животима, а други га славити као победу над непријатељем, говори да Хрватска и Србија ни после две деценије нису урадиле довољно да се међусобни односи поправе, закључак је трибине „20 година од операције ’Олуја‘“, која је одржана у Удружењу новинара Србије.

    Двадесет година од хрватске акције „Олуја“, 5. август у Хрватској се прославља као Дан победе, док је у Србији и Републици Српској проглашен Даном жалости.

    Професор Петар Лађевић, из Српског демократског форума сматра да „Олуја“ на неки начин и данас траје, јер је положај Срба у Хрватској и даље лош.  Са друге стране, каже Лађевић, у томе има великог удела и недовољно чињење српске стране да се ситуација промени.

    Јован Радуловић
    © Фото : Јутјуб, скриншот

    „Да ли је Хрватска држава у стању да испоштује законе које је донела? Нужно је да Србија инсистира да Хрватска консеквентно регулише све оно што својим законима гарантује мањинским групама, а односи се рецимо на имовинска права. Србија би морала тај притисак свакодневно да врши“, каже Лађевић.

    Према његовом мишљењу, обе државе морају имати активнију суседску политику. Без тога ћемо, тврди Лађевић, бити осуђени на ружну прошлост.

    И професор Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу сматра да је „Олуја“ и данас једнако жива као и када се догодила. Проблем у Хрватској је то што она већ две деценије наступа из двоструке позиције — и победника и жртве, а у таквим околностима, каже Јовић, немате пуно разумевања нити саосећања за другу страну.

    „Нема дана да се у хрватским медијима не говори о рату, било оном 90-их, било оном 40-их година. Бојим се да има много људи који не желе да се тај рат остави иза нас и који од тога имају статусних интереса, као и интереса да Хрватску трајно претворе у једну врсту конзервативне земље. Да бисте је претворили у конзервативну и полумилитаристичку државу требате имати сталног непријатеља“, каже Јовић.

    Весна Тершелич, оснивач организације „Документа — центар за суочавање са прошлошћу“, сматра да је проблем оба друштва то што се прикупљањем података о жртвама и избеглима током „Олује“ нису озбиљно бавили државни органи ни Србије ни Хрватске.

    Она каже да док год нема воље да се запише име и презиме жртава и околности под којима су страдале, обе земље ће имати проблем са суочавањем са прошлошћу.

    Камп УНПРОФОР-а у Книну, Срби заробљени у Олуји
    © Фото : www.veritas.org.rs

    „Ни Србија ни Хрватска немају закон који би регулисао права свих цивилних жртава рата. Рекла бих да видим политичку одговорност свих који ће ових дана обележити тужну 20. годишњицу, а радосну за многе грађане Хрватске, јер је њима жртва и човек на неком десетом месту“, каже Тершеличева.

    Драго Ковачевић, који је био градоначелник Книна пред „Олују“, рекао је да се за рат у Хрватској може рећи и да је био договорен заједнички злочиначки подухват Слободана Милошевића и Фрање Туђмана.

    У хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“, августа 1995, према подацима документационог центра „Веритас“, погинуло је и нестало 1.853 Срба, а протерано је најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

    Тагови:
    операција Олуја, Хрвати, Олуја, Срби, геноцид, Младен Маркач, Анте Готовина, Србија, Книн, Загреб, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога