Београд+ 4°C
Ниш+ 1°C
Слушајте Sputnik
    Парада у Книну 2005

    Вашар у Книну, Милановић побегао, Томпсон пред спавање (видео)

    © AFP 2018/ Стрингер
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Зашто је Балкан још у деведесетим (10)
    1047

    Након параде у Загребу, Хрватска је данас наставила обележавање две деценије од војно-полицијске акције Олуја у Книну, у присуству државног врха и гостију, а портал „Индекс“ је објавио да је све претворено у вашар на којем једино нису извиждани функционери најутицајније опозиционе странке ХДЗ-а.

    Након званичне церемоније подизања заставе и откривања споменика Фрањи Туђману, нешто иза поднева, Книном су се заориле националистичке песме и повици.

    Како је известио репортер Индеx-а са лица места певало се: „Ми Хрвати не пијемо вина, пијемо крв четника из Книна“.

    Неколицина је у глас викало: „За дом спремни“. Полиција не реагује.

    Зором је из Книна према Вуковару традиционално пуштено хиљаду голубова, положени су венци погинулим бранитељима, одржана је миса, подигнута је хрватска застава и откривен је споменик Фрањи Туђману.

    Хиљаде људи заогрнутих шаховницама и у војним униформама звиждало је свима, осим председници Колинди Грабар Китаровић, лидеру ХДЗ-а Томиславу Карамарку и градоначелнику Загреба Милану Бандићу, који су награђени аплаузима.

    Иначе, прослави Дана победе и домовинске захвалности, те Дана бранитеља, присуствују председник Председништва БиХ из реда хрватског народа Драган Човић, а први пут су ту и Мајке Сребренице које су, како кажу, дошле на лични позив хрватске председнице.

    Већина бранитеља се жали на лошу организацију, све је, кажу, хаотично.

    „Све изгледа као вашар“, објавио је хрватски интернет портал Индекс.

    У оквиру прославе прочитан је текст о организовању и циљевима „Олује“, као и имена погинулих и несталих хрватских бранитеља у тој акцији из августа 1995. године, током које је из Хрватске протерано више од 220.000 Срба, док је више од 2.000 њих убијено или нестало.

    Претходно су се огласила и книнска црквена звона, испаљени почасни плотуни, а свечаност је увеличала и група авиона „Крила Олује“.

    Свечаности на Книнској тврђави присуствовали су поред председнице Хрватске, премијер Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, начелник Генералштаба Оружаних снага генерал Драго Ловрић, министар унутрашњих послова Ранко Остојић, министар обране Анте Котромановић, министар бранитеља Предраг Матић…

    Милановић се први пут ове године у Книну неће обраћати бранитељима, јер је свих претходних био извиждан, као и тадашњи председник Иво Јосиповић.

    Када су га новинари питали зашто у Книну не важи један протокол за њега и председницу Хрватске, Милановић је одговорио: „Срећан вам Дан победе и домовинске захвалности, те Дан бранитеља“, пренели су хрватски медији који о овом догађају извештавају „из минута у минут“.

    Грабар Китаровић је поручила да „онај народ који има своју историју не може да буде избрисан с лица земље, као што су то неки покушали“.

    „Книн, Олуја и бројни хрватски бранитељи нису само део славне хрватске историје, они су жива баштина, вредност на којој се и данас, двадесет година након величанствене ослободилачке операције, темељи савремена Република Хрватска“, речи су Грабар Китаровић.

    Председник ХДЗ-а Карамарко је, пак, из Книна поручио да је 5. август један од највећих дана у хрватској историји, а на критике које на рачун прославе тога дана долазе из Србије узвратио је како српска политика „не може са суседима да кореспондира базирајући политику на митовима, полуистинама и неистинама“.

    Двоструки протокол, односно необраћање премијера Милановића у Книну, Карамарко није желео да коментарише.

    Међу званицама у Книн је јутрос рано дошао генерал Анте Готовина, који је својевремено у Хагу био осуђен за злочине почињене у Олују, да би касније та пресуда била укинута, а грађанима, који су га дочекали са одушевљењем, поручио је да је ово „дан победе, бранитеља и мира“.

    „Ово је празник безбедности и слободе. Јуче су наше оружане снаге то обележиле такође достојанствено и величанствено широм Хрватске. Данас је наставак… Славимо нашу слободу, мир и сигурност. То нам је омогућила баш Олуја“, рекао је Готовина.

    Подизању хрватске државне заставе и откривању споменика првом хрватском председнику на Книнској тврђави претходило је отварање музеја „Олуја 95“, док је протоколом целодневне прославе предвиђен и мимоход високих државних и војних званица са Книнске тврђаве, те свечана света миса коју ће предводити загребачки кардинал Јосип Бозанић.

    У вечерњим сатима у Книну предвиђен је концерт Марка Перковића Томпсона.

    Томпсон је постао познат интерпретирањем усташких песама, а његови концерти су познати по усташким симболима. Публику на концертима поздравља усташким поздравом „За дом спремни“. Увек је обучен у црно и био је оптужен да је учествовао у извођењу песме „Јасеновац и Градишка Стара“, у којој се слави убијање Срба и остали усташки злочини, што је он оповргао.

    „Лигња“ Јосиповић

    Звиждука и погрдних речи није поштеђен ни бивши председник Иво Јосиповић коме су скандирали „лигњо“.

    Поделе у државном врху су очите у Книну, па тако премијер Зоран Милановић и његови сарадници нису ушли на мису коју је одржао кардинал Јосип Бозанић, а која је била резервисана само за председницу Грабар Китаровић, Карамарка и других чланова из ХДЗ-а.

    Једини члан државног врха који је био на миси, а да није близак ХДЗ-у, председник је Сабора Хрватске Јосип Леко.

    Милановића је са Книнске тврђаве изведен готово сат времена након краја званичне церемоније, након што је његово обезбеђење сачекало да се већина потенцијалних провокатора разиђе, наводи портал и додаје да премијер изведен кроз ресторан, на доњи плато тврђаве.

    Тема:
    Зашто је Балкан још у деведесетим (10)
    Тагови:
    прослава, споменик, Олуја, Мајке Сребренице, Јосип Бозанић, Марко Перковић Томпсон, Анте Готовина, Фрањо Туђман, Зоран Милановић, Колинда Грабар-Китаровић, Книн, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога