Слушајте Sputnik
    Александар Вучић

    Проактивни Вучић и невољни Тачи и Милановић

    © Tanjug / DRAGAN STANKOVIC
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 37

    Саговорници Спутњика позитивно оцењују иницијативу за заједнички дан сећања, али дају различито виђење околности под којима она долази.

    Иницијатива српског премијера Александра Вучића да се установи дан сећања за све жртве ратова 90-их на простору бивше Југославије, најновији је његов предлог и потез у правцу јачања регионалне сарадње и помирења у региону.

    Он је недавно примио босанско председништво у Београду, пре тога је посетио Сребреницу, а срео се и са албанским премијером Едијем Рамом. Његова идеја су и заједнички инфраструктурни пројекти земаља Западног Балкана.

    Шта је главни мотив и крајњи циљ овакве иницијативе премијера Србије, која траје.

    Који датум изабрати

    Потпредседник Игманске иницијативе Александар Попов подсећа да је ово удружење невладиних организација још 2005. године предложило земљама региона да 11. јул буде дан сећања на невине жртве ратова који су се десили 90-тих година. Попов додаје да је после ове уследила и европска иницијатива 2010. године, такође да 11. јул буде дан сећања на невине жртве ратова, али да ни та иницијатива није прошла.

    „Ово сада је трећи покушај. Што се тиче ових који треба то да прихвате, може да буде спорно питање личности која је то поднела и друго, чак и да нису Тачи и Милановић одбили, био би споран датум. Не може да се изабере било који дан. Као што, на пример, имамо међународни дан штедње, па није важно ког дана ће пасти, него мора имати неку симболику“, појашњава Попов за Спутњик.

    Према њему, настало би спорење јер за Србе не би било прихватљиво да то буде 11. јул, за Хрвате би било прихватљиво да, на пример, буде дан пада Вуковара, док би за Србе било прихватљиво да буде 5. август, дан егзодуса из Хрватске.

    Вишебитност региона

    Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију каже за Спутњик да је регионална политика за српске политичаре веома важна, не само због симболике коју може да носи та иницијатива, већ је важна из крајње прагматичних разлога.

    „Многе европске земље и ЕУ врло често гледају на земље на западном Балкану као на један пакет. Регионална сарадња је ту као прећутни или врло изричит услов за неке будуће европске интеграције“, тврди Клачар.

    Он напомиње да други разлог српске иницијативе може да буде чињеница да су Хрватска и Словенија у ЕУ и да свакако треба задржавати добре односе са тим земљама. Трећи разлог који истиче је привредни.

    „Што се тиче конкретне идеје, она је занимљива. Наишла је на добар одјек и позитивна је иако сама по себи не нуди много више од симболике и важне поруке да се морамо посветити свим жртвама“, прецизира Клачар.

    Он додаје да лично није поборник оваквих иницијатива и више је за то да се у оквиру својих држава врло јасно обележе датуми сећања на жртве.

    „Међутим, идеја је добра, позитивна, важна али мислим да је важна, како рекох, на симболичком нивоу и на нивоу промоције онога што Александар Вучић доста добро ради а то је проактивна улога Србије у региону западног Балкана“, закључује Клачар.

    Александар Попов на крају констатује да регион 20 година након ратова није започео процес суочавања са прошлошћу, па из тог разлога са било које стране да долази нека добра иницијатива увек буде дочекана на нож. То је, како каже, политичарима згодан материјал да се покажу као заштитници сопствене нације и да убиру унутрашње политичке поене.

    Попов истиче да последња три месеца — од „Сребренице“ па закључно са „Олујом“ — показују колико недовољно има добре воље да се заправо корак по корак крене у отварање нове странице у односима у региону.

    Тагови:
    дан сећања, регион, помирење, Александар Вучић, Србија, Балкан, Западни Балкан, Босна и Херцеговина, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога