Београд+ 14°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Сарајево, мост преко Миљацке панорама

    Хоће ли Хрвати докусурити Босну?

    © Sputnik / Маријана Колаковић
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    4324

    Да је било могуће формирати трећи ентитет, то би се догодило у Дејтону. Снажно лобирање у том правцу је постојало, али није се догодило ништа, управо зато што велике силе тада нису желеле, а ни сада не желе БиХ подељену на три независне територије.

    Да ли због избора, или се нешто иза брда заиста ваља, тек стварање трећег, хрватског ентитета у Босни и Херцеговини поново је ових дана тема о којој се шушка по сарајевским политичким махалама. Далеко од очију јавности договор, наводно, кују лидери Странке демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића и Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ) Драгана Човића.

    Да ли је то тачно или не, у странкама поменутих лидера нити потврђују нити демантују, па су саговорници Спутњика склони да поверују да је у питању чист предизборни маркетинг. У супротном, сагласни су да би то значило измену Дејтона, али и сагласност Републике Српске, што је, напомињу они, мало вероватно, јер би нови ентитет значио и прекрајања граница РС, односно, Федерације, дакле Босне и Херцеговине.

    Слободан Шоја, бивши дипломата и историчар из Сарајева, за Спутњик децидно тврди да је немогуће формирати још један ентитет у БиХ, а да се не погази Дејтонски споразум.

    „Али, ово ’гажење‘ споразума је чак небитно, битно је да то није могуће јер то не желе велике силе. Ефекат потенцијалног договара Човића и Изетбеговића био би исти као кад би се договорили да су уставне промене нужне у Венецуели. Било о чему да се они договоре, уколико то није у складу са основним линијама светске политике и дипломатије на Балкану, односно БиХ, не вреди апсолутно ништа! Јер, да је било могуће формирати трећи ентитет, то би се догодило у Дејтону. Снажно лобирање у том правцу је постојало, али није се догодило ништа, управо зато што велике силе тада нису желеле, а ни сада не желе БиХ подељену на три независне територије. За Запад је најважније било да створе Републику Српску, која је требало да игра улогу нове Војне крајине, тачније ’тампон-зоне‘ за настанак муслиманске државе“, каже Шоја.

    Наш саговорник каже да није чак ни сигуран да хрватски елитни политичари искрено прижељкују трећи ентитет, јер док год буду говорили да се за њега боре, а да им то други не дозвољавају, они ће бити жртве и народни хероји.

    „Кад би добили што су тражили, после годину или две дана, кад би се видело да је економска ситуација само гора, тешко би могли доказати да то није њиховом небригом и грешком. Укратко, хрватског ентитета неће бити“, процењује Шоја.

    Подсећања ради, Међународна кризна група је прва потегла питање нове територијалне јединице са хрватском већином. Документ је објављен под јаким америчким утицајем. У документу под називом „Будућност Босне“ тврди се да је БиХ потребна озбиљна уставна реконструкција: нормална федерација, територијално дефинисана, без посебне улоге конститутивних народа, али таква да одговара интересима њене три заједнице и правима свих грађана, те су стога предложили да се одржи референдум у БиХ о овом питању. Држава Хрватска је о овом питању остала прилично тиха, све до скоро док се хрватска председница Колинда Грабар Китаровић није огласила и рекла да би Хрватска подржала овакве захтеве Хрвата у БиХ.

    С друге стране, Бошњаци, који заједно са Хрватима чине други ентитет, Федерацију БиХ, не виде ово као срећно решење, па су самим тим гласине о договору Изетбеговића и Човића још чудније.

    Иво Миро Јовић, бивши високи функционер босанског ХДЗ-а, сада професор права у Бањалуци, у разговору за Спутњик не крије да би за Хрвате било добро да имају свој ентитет, али исто тако каже да је добро и што је Дејтонски споразум — потписан.

    „Кључна је ствар да у БиХ постоје три конститутивна народа и то пише и у преамбули Устава и Дејтонског уговора, а ми имамо немогућу мисију — једну државу, два ентитета и три народа, као да је неко намерно правио да од тога не буде — ништа“, наглашава Јовић.

    Истовремено, он подсећа да је потписивањем Дејтона добијена шанса да се постигне мир, а он се, каже он, изграђује на правди и правичности.

    „Али кад ви читате Дејтонски уговор и поредите га са оним што је у стварности, то нема никакве везе. Имате Мостар, за који се у Дејтону каже да ће остати као општина у границама из 1991. године, али данас у РС постоји општина Источни Мостар. Мостар је данас град-случај јер га је таквим направио високи представник Волфганг Петрич. Постоји 745 измена изворног Дејтона, од чега се скоро 95 одсто односи на Хрвате, а делом су настале потписом у Вашингтону, кад је формирана босанско-хрватска федерација. Али, ако ме питате да ли сам за трећи ентитет, ја сам за укидање и ова два, јер ми смета оваква БиХ, али ако већ они морају да остану, онда сам за формирање трећег, хрватског ентитета“, каже он.

    Јовић наглашава да је нормално да једном народу смета ако није равноправан са осталима, али и даље стоји на становишту да Дејтон није био грешка, истичући да би све било другачије да су се придржавали изворног Дејтонског договора. На питање зашто се Хрватска није раније заложила за своје сународнике у БиХ Јовић каже да је у време Дејтона она била само држава-посматрач. На друго питање, да ли ће се прича о „хрватском ентитету“ појавити и у предизборној кампањи у Хрватској, Јовић није одговорио, али судећи по ономе што допире из Загреба — да „Хрватска треба да се заложи у ЕУ и НАТО-у“ како би Хрвати у Босни добили свој ентитет“ — изгледа да хоће.

    Слично:

    Шеф ЦИА изненада допутовао у Сарајево
    Сарајево диже споменик Холбруку
    Сарајево: Транспаренти против Србије
    Хрвати: Држављани Србије и БиХ прекинули меч?
    Додик о попису: Још један доказ да је БиХ илузорна земља
    Тагови:
    Хрвати, ентитет, РС, Босна и Херцеговина, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога