Предавање професора Жарка Кораћа „Важност дела и делатности Зорана Ђинђића за процес суочавања с прошлошћу наших крајева“ у организацији Мултирелигијског и интеркултуралног центра ИМИЦ и Мреже за изградњу мира, није, како је планирано, одржано овде већ у ресторану Метеори, пренела је Фена.
Док су трајали преговори око отварања спомен собе, дошло је до претећих порука, високих тонова и критика на рачун хрватског свештеника Марка Оршолића и гостију из Србије.
Оршолић је рекао да Хрвати повратници у место Тишина нису разумели њихове намере.
„Понашање Хрвата из Тишине је кабадахијско, и Кућа мира није то него кућа немира. Ово је тужно, жалосно и срамотно. Ни Кућа мира, ни Спомен-соба Зорану Ђинђићу, неће бити у Тишини него на другој локацији, негде у граду Шамцу“, рекао је Оршолић.
„Трагично убијени премијер Србије био је представник неке друге Србије. Људи који су спречили отварање спомен-собе или не знају ко је био Зоран Ђинђић или припадају неком другом свету. Цели регион мора да се мења, људи се морају учити толеранцији и морају знати да се са разликама може живети“, поручио је Жарко Кораћ, преноси РТРС.
Марко Оршолић, члан директорија ИМИЦ-а истакао је да ће се и поред проблема с којима се сусрећу наставити рад на проблематици суочавања с прошлошћу.
С њим је сагласан и Горан Бубало из Мреже за изградњу мира. Како он наводи, потребно је окренути се будућности.
Зоран Ђинђић, бивши председник Владе Србије, рођен је 1. аугуста 1952. у Босанском Шамцу, убијен је у атентату 12. марта 2003. испред зграде Владе Србије у Београду.
Ђинђић, који је био лидер Демократске странке, био је градоначелник Београда (1997) и председник Владе Србије (2001 — 2003.).
Амерички „Тајмс“ уврстио је Ђинђића 2009. године у престижну листу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.
Ђинђић је добитник угледне немачке награде „Бамби“ за 2000. годину с подручја политике.
У Прагу је 2002. године за доприносе у развоју демократије у Србији примио награду „Фондације Полак“, која се сваке године додељује за допринос у провођењу демократских и економских реформи у централној и источној Европи.
