Београд+ 1°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Албанска заставаДок су код Зaева Албанци уз зурле, гочеве и везане заставе Албаније и Македоније дошли међу првима, код Груевског је скуп био препун српских обележја.Скопље, протест

    Влада у Скопљу у рукама Албанаца

    © REUTERS/ Marko Djurica © Sputnik/ Бранкица Ристић © AFP 2017/ ROBERT ATANASOVSKI
    1 / 3
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    3865

    Двогодишња политичка парализа у којој се Македонија налази скоро две године после избора, могла би да се претвори у ноћну мору због услова које су испоставиле албанске странке.

    Ванредни парламентарни избори у Македонији који би требало да се одрже у недељу, неочекивано су добили нови ток и у први план избацили положај Албанаца у Македонији. У други план потиснула су сва друга питања, па и два главна македонска политичка ривала, до сада владајућу коалицију Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство (ВМРО—ДПМНЕ), на челу са Николом Груевским и опозициону Социјалдемократску странку Македоније (СДСМ).

    Због оваквог стања, двогодишња политичка парализа у којој се Македонија налази, има све предуслове да се посоле избора претвори у нову — ноћну мору.

    Бранко Ђорђевски политиколог из Скопља слаже се да су избори у Македонији попримили „мирис“ референдума, пре свега због веома важних политичких питања које је покренула опозиција, а чиме је „раширила крила“ Албанцима у Македонији.

    „Током кампање испоставило се да су на столу крупне политичке теме. Све је почело изјавом опозиционог лидера Зорана Заева да је спреман да рашири употребу албанског језика у Македонији. Албанске странке схватиле су то као идеју да се албански језик озваничи на целој територији Македоније. Ако томе додамо и његову изјаву да Охридски споразум треба проширити, јер је ’тесан‘, долазимо до тога да је потребна промена Устава Македоније!“ наводи Ђорђевски, подсећајући да је пре 15 година после војног конфликта са Албанцима у македонски Устав уграђен Охридски споразум.

    „Ово је одмах у етар политичке кампање убацило тему могуће промене Устава, могућност двојезичности, федерализације државе, кантонизације и свега онога што је до сада у Македонији било испод тепиха“, додаје наш саговорник.         

    Ђорђевски наглашава да опасност лежи у чињеници да је албански политички блок у Македонији наступио са  захтевима према будућим коалиционим партнерима, који су сконцентрисани око потпуне равноправности албанског народа у Македонији и службене употребе албанског језика. То није све, додаје он, и наставља:

    „Албанци хоће и пропорцијалну поделу буџета у зависности од региона где живе. То су све захтеви који дубоко продиру у сам концепт македонске државе, из чега је јасно да ће се, када се избори буду завршили и кад се буду знали резултати, у игри прављења коалиције за нову владу испоставити ови услови на сто македонским странкама. Дакле, услови који могу довести до промене македонског устава и карактера македонске државе“, јасан је Ђорђевски.

    Ђорђевски истиче да је ВМРО—ДПМНЕ такво условљавање одбацила још у изборној кампањи, док опозиција, односно Заев покушава да демантује те своје проалбанске изјаве.

    „Због свега овога стварно се може рећи да су избори својеврстан референдум око карактера македонске државе“, каже саговорник Спутњика.     

    Осим тога, он је, сигуран и да су ови избори прекретница у односу на досадашњу политичку праксу у Македонији и стварања владајућих коалиција. Ђорђевски подсећа да је у Македонији од 1992. године неписано политичко правило да победничка македонска партија увек буде у коалицији са победничком албанском партијом, без обзира на њихова идеолошка опредељења. Сада, како он тумачи, постоји могућност да на овим изборима власт не формира она македонска странка која буде имала већину гласова, већ она која буде пристала на захтева албанских странака. 

    Иначе, Албанци у Македонији иду на изборе у два фронта. Три странке: Демократска унија Албанаца за интеграцију (ДУИ), „Беса“ и Демократска партија Албанаца (ДПК) иду самостално, док је други део албанског политичког тела обједињен у коалицију „Албанска алијанса за Македонију“.

    Македонски парламента има 123 посланика, а да би неко формирао владу потребна му је већина од 63 посланика. Албански тело нема гарантована места у парламенту, јер је у Македонији пропорционални изборни систем. Македонија је подељена на шест изборних јединица, и свака јединица даје по 20 посланика. Колко ће Албанци имати посланика зависи од тога колико ће освојити гласова у Скопљу, Тетову… Досадашња пракса је показала да број албанских посланика варира између 25 и 27. У овој ситуацији, овај број може да македонској партији која буде губитник на изборима, и освоји рецимо 40 мандата, дâ подршку и омогући формирање владе, уз прихватање њихових услова.

    Због такве могућности, наш саговорник из Македоније сматра да би лако могло да се деси да се Македонија у понедељак пробуди у горој политичкој ситуацији него што је била пре избора.

    Право гласа у Македонији има око два милиона бирача.   

     

    Слично:

    Македонија неће бити протекторат као Косово и БиХ
    Македонија: Превремени парламентарни избори 11. децембра
    Македонија: Демонстранти бојама гађали зграду Владе (видео)
    #SputnjikIntervju: Македонија и цео Балкан су под „тихом окупацијом Америке“ (аудио)
    Македонија би поново могла да „букне“
    Македонија: Албанци се порадовали премијеру из својих редова
    Тагови:
    устав, избор, Охридски споразум, Македонија, влада, Албанци, Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога