Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    4053
    Пратите нас

    У марту 2015. године, на последњем састанку мешовите српско-хрватске међудржавне комисије за повраћај културних добара, српска страна није прихватила предлог представника Хрватске да културно благо Српске православне цркве (СПЦ) буде смештено у привремене депое у Хрватској, речено је Танјугу у Министарству културе.

    Услов Србије је да културно благо СПЦ мора да буде враћено тамо одакле је спасено или да се смести у одговарајуће ризнице СПЦ у Хрватској, наводе у Министарству, поводом данашње изјаве Руже Томашић, посланице Европског парламента, да је за решавање отворених питања између Србије и Хрватске потребно да Београд врати и „отето“ културно благо.

    Из Министарства културе наводе да је на састанку мешовите комисије „закључено да су створени услови за повраћај укупно 533 предмета археолошке збирке Музеја у Книну, који су привремено смештени у Народном музеју у Београду, као и архивске грађе из Вуковара која је привремено смештена у Архиву Војводине“.

    Предмети који ће бити враћени у Книн, наводе у допису Министарства упућеном Танјугу, потичу са локалитета Долина, Полача, Врпоље, Марковац и Бурнум.

    Постигнут је договор, речено је Танјугу у Министарству, и да се прихвати захтев породице Десница, тако да се у што краћем року наследницима омогући повраћај уметничке и архивске колекције те породице која се тренутно налази на привременом чувању у Музеју Српске православне цркве.

    Историчар уметности Никола Кусовац, који је био члан комисије за заштиту културног блага која је пописивала и склањала културно добро са ратом захваћеном подручју Хрватске, каже да је заједно са Слободаном Милеуснићем успео да без оштећена пресели у Србију две иконостаске целине из 18 века са око 100 икона.

    „Све што смо успели да спасимо то смо пописивали у Народном музеју у Београду и у Музеју СПЦ. Касније је нешто од тог културног блага враћено у Хрватску, а већина артефаката је излагана на изложбама и сада се налази у Богословији у Сремским Карловцима“, казао је Кусовац.

    „Био сам оптуживан зашто сакупљам и спасавам само православне вредности, али никада нисам успео да успоставим комуникацију са Хрватским заводом за заштиту споменика културе“, казао је Кусовац.

    За њега нема дилеме да је евентуално враћање културног блага Хрватској најбоље прокоментарисао покојни патријарх Павле.

    „Он је једном лепо рекао да ће када се врати народ, тада бити и враћене православни артефакти у цркве које су још остале целе у Хрватској. Нисам сигуран да би биле безбедни у музејима, а камоли у преосталим православним храмовима у Хрватској. Једноставно нема Срба у Хрватској који би штитили своје православне светиње“, казао је Кусовац.

    Потписивањем споразума између влада Србије и Хрватске 2002. године почео је процес њиховог враћања. Тим документом предвиђено је и оснивање мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара.

    Од 2002. до 2004. године Републици Хрватској враћено је више од 20.000 инвентарних јединица, а од 2012. године Хрватска потражује нешто више од 1.000 предмета.

    Највише предмета спасено је из Далматинске епархије, затим Осјечкопољске и барањске епархије и Славонске епархије.

    Србија је преузела на себе обавезу рестаурације и конзервације културног блага евакуисаног из Хрватске током операција „Бљесак“ и „Олуја“, али и других операција на територији данашње Хрватске, док је Хрватска преузела на себе да обезбеди адекватне услове за повраћај културног блага.

     

    Извор: Танјуг

    Тагови:
    благо, СПЦ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога