Јосиповић: Односи Хрватске и Србије никад лошији

© AFP 2023 / HRVOJE POLANИво Јосиповић
Иво Јосиповић - Sputnik Србија
Пратите нас
Бивши хрватски председник Иво Јосиповић оценио је да односи Хрватске и Србије никад нису били лошији и додао да ће ти лоши односи полако почети да се одражавају не само на политику већ и на резултате на економском плану.

„Сматрам да смо, у време кад сам ја био секретар спољне политике, озбиљно померили набоље односе с БиХ и Србијом. Данас мислим да након 2000. године односи никад нису били тако лоши и мислим да ће полако почети да се показују лоши резултати не само у политици него и на економском плану“, рекао је Јосиповић за регионалну телевизију Н1.

Свечана седница Хрватског сабора поводом међународног призања Републике Хрватске - Sputnik Србија
Четврт века Хрватске „очишћене“ од Срба

Оцењујући 100 дана рада владе премијера Андреја Пленковића, Јосиповић каже да је она ушла у „мод који није добар“, првенствено кад је реч о општем погледу на друштво.

„Снажно се форсира десна политика. Мислим да ту влада води доста озбиљно лошу политику. Имали смо проблем опструкције суседа на уласку у Европску унију, а у неким стварима уместо да Хрватска укаже да неке ствари у Србији нису добре, почињемо да се понашамо слично, и то је оно што је опасно за цео регион“, казао је Јосиповић, који је покренуо иницијативу обједињавања левица у Хрватској.

Говорећи о најави Пленковића да се оснује Комисија за суочавање с прошлошћу, Јосиповић каже да не би прихватио да буде члан те комисије јер није историчар.

„То је озбиљан посао, и онај ко то ради мора томе да се посвети. Требало би бити деестрадизиран, а у Комисији не би требало да седе људи који мисле да им је задатак да ревидирају историју. Именовање Комисије је пристрасно и идеолошки обојено и оно ће само продубити поделе“, навео је Јосиповић.

Заставе Хрватске, Македоније, Црне Горе, Бих и грб Србије - Sputnik Србија
Суседе боли истина, а Србију њихова „издаја“

Упитан шта би законски био резултат рада те комисије, Јосиповић каже да то није уставни, законски резултат, већ првенствено историјски.

„Имамо спорове у чињеницама. Мислим да је оно што је опасно за хрватску будућност заправо једна релативизација антифашизма, без обзира на грешке и злочине који су се догађали након рата. Било је добро не бити слуга Хитлеру него се борити против њега“, навео је.

Јосиповић сматра да спомен-плоча у Јасеновцу са уклесаним усташким поздравом „За дом спремни“ није ствар поменуте комисије већ владе.

„Није требало склонити плочу јер на њој стоје имена људи који су дали живот за Хрватску, али је требало обрисати поздрав ’За дом спремни‘“, рекао је Јосиповић.

Коментаришући изјаве свог претходника Стјепана Месића из 1992, који је рекао да је Јасеновац био „радни логор“ у којем су многи логораши нашли „спас од смрти“, Јосиповић каже да је Месић имао своје успоне и падове у политици.

„Био је све што се у политици могло постати, и ја га ценим. Та епизода коју смо гледали и неке друге нису му биле добре. Ипак, за разлику од неких других, он је променио политику и разумео да усташофилија није добар пут за Хрватску и сад је један од истакнутијих заговарача антифашизма. Ова лоша епизода је она за коју је јавност имала право да зна, али драго ми је да се извинио и да је наставио свој антифашистички пут“, закључио је Јосиповић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала