Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Припадници ОВК-а са заставама Албаније и САД

    Тимоти Лес: Процес распада држава Балкана немогуће зауставити

    © AFP 2019 / GERARD CERLES
    Регион
    Преузмите краћи линк
    6687

    Бивши британски дипломата и стручњак за Балкан Тимоти Лес, чија је теза, да једино прекрајање граница по етничком принципу може да донесе мир на Балкану, изазвала велику пажњу јавности последњих седмица, тврди да је процес распада немогуће зауставити.

    Процес распада је, уверен је Лес, немогуће зауставити зато што њиме управљају геополитичке силе и промене којима сведочимо у свету, а ту пре свега мисли на промене у Белој кући, Европској унији, Русији и Турској.

    Наводи да на југу Србије и северу Косова прети распламсавање новог сукоба.

    „Београд је већ уморан од разговора са Албанцима и жели да доведе ствари до краја. То би вероватно значило реинтеграцију северног Косова са Србијом и, ако буде потребно, довођење српских снага безбедности“, мишљења је Лес.

    Напомиње да мањинско становништво Босне и Херцеговине, Македоније и Косова никад није прихватило легитимитет тих држава, а многи су се „прихватили оружја током распада Југославије да не би постали део нечег што они сматрају туђом државом“, рекао је Лес у интервјуу за хрватски портал „Експрес“.

    Уверен је, каже, и да су мањине у државама биле присиљене да прихвате статус кво зато што је западна хегемонија забранила било какве промене постјугословенских договора.

    Управо ти договори су сад у невиђеној опасности зато што са једне стране стоји ослабљена Европска унија, са друге незаинтересоване Сједињене Америчке Државе, а са треће стране појављују се Русија и Турска као државе које верују да преко Балкана могу да шире своје сфере утицаја.

    „Политика Европске уније је пропала и највећи доказ за то је све већа опасност од нестабилности у регији. Американци су успели да обуздају сепаратизам у деведесетима и раним двехиљадитим коришћењем тврде силе“, каже Лес.

    „Тачније, успоставили су квазиколонијалну цивилну власт и распоредили хиљаде војника НАТО-а који су могли силом да уклоне са власти сепаратистичке политичаре“, прича Лес и додаје да је Европа имала потпуно друкчији приступ.

    ЕУ се ослонила на моћ дипломатије и државама региона нудили су награду приступања Унији у замену за стабилизацију и мир у држави.

    „Њихова је идеја била да се разне балканске државе добровољно укључе у радикалну реорганизацију својих политичких и економских система у замену за награду од чланства у ЕУ“, додаје Лес.

    У процесу, сиромашне, ауторитарне и нелегитимне земље ће се претворити у својеврсне просперитетне, демократске и инклузивне државе у којима ће мањине трајно живети, навео је Лес и упозорио да постоје два основна проблема са приступом на који се одлучила Европска унија.

    „Први је да САД никад нису стварно поразиле сепаратизам, него су га само потиснуле. Други је да Европска унија никад није имала ’План Б‘ који би активирала ако би политика проширења доживела неуспех“, каже тај политички аналитичар.

    Проблеми су, према његовим речима, постали јаснији сад кад Европска унија доживљава све веће кризе, а авет сепаратизма се враћа у регион.

    „То је створило апсурдну и трагичну ситуацију где европске дипломате преклињу локално становништво и политичаре у земљи као што је Босна да се фокусирају на реформе и интеграцију са Европском унијом док се држава распада.“

    „Мој закључак је да се ова мултиетничност на Балкану може одржати само кроз ауторитарна средства, било да се проводи интерно, као у случају Југославије, или да се проводи споља, као што је био случај у време америчке доминације.“

    Након што притисак нестаје, крхка мултиетничка држава неизбежно почиње да се распада, што сада можемо и да видимо, каже Лес и додаје да се након недавног референдума у Републици Српској о обележавању Дана РС појавила озбиљна забринутост да ће се распламсати неки нови сукоби.

    Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Милораду Додику, али како је већина његове имовине распоређена по Србији и РС, тешко је очекивати неке значајније промене његовог приступа.

    Лес каже да постоје само три могућности расплета ситуације, док само једна има било какве шансе за одржавања мира у Босни и Херцеговини.

    „Прва опција је наставити са политиком ’стабилизације кроз интеграцију‘. Циљ такве политике је створити одрживу мултиетничку државу са наградом као чланство у ЕУ, ако би локалци успели“, наводи Лес, али као проблем истиче то што је проширење практично завршено и не постоји награда којом ће се компензовати мањине за оно што се сматра као недостатак достојанства и сигурности које морају подносити док живе као грађани другог реда у нечијој туђој држави.

    Друга опција је, према његовим речима, санкционисати сепаратисте, на пример, Србе, зато што желе да промене статус кво.

    Овде се, међутим, поновно сусрећемо са проблемом, рекао је.

    „Наиме, Европљани су превише разједињени да би провели такве кораке. Увођење благих санкција, као што су то Американци недавно направили, показало се контрапродуктивним зато што је само ојачало сепаратизам у Републици Српској“, објашњава Лес.

    Трећа опција, према његовом мишљењу најреалнија, јесте да Запад подржи процес преговора у којем би Бошњаци пристали на слабљење босанске државе што би задовољило жеље Срба и Хрвата за већом аутономијом.

    Чак ни то није стално решење, али краткорочно ће избећи најгори сценарио, сматра Лес.

    Уверен је да било какав трајни мир зависи искључиво од прекрајања граница, али уз строгу контролу спољних сила које ће осигурати мир током било какве транзиције.

     

    Извор: Танјуг

    Тагови:
    Балкан, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога