Београд+ 18°C
Ниш+ 15°C
Слушајте Sputnik
    Присталице опозиције на улицама Скопља

    Скопље на корак од државног удара

    © REUTERS/ Стојан Ненов
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    1263801294

    Највећа албанска странка у Македонији ДУИ, у оквиру најављеног „плана Б“, планира да са СДСМ-ом Зорана Заева формира владу без одобрења македонског председника. Аналитичари тврде да би такав сценарио значио државни удар и увод у апсолутни хаос, политичке тензије а могуће и сукобе.

    Уколико Зоран Заев, лидер СДСМ-а и Али Ахмети, лидер највеће албанске партије у Македонији ДУИ, одлуче да без одобрења председника Македоније формирају владу на основу коалиционе већине коју је Заев добио после прихватања такозване „Тиранске платформе“, то би значило државни удар.

    „План Б“, који је Ахмети најавио пошто је председник Македоније Ђорђе Иванов одбио да дâ мандат Зорану Заеву за формирање владе са албанским странкама, јер би то Македонију одвело у етничку и територијалну поделу, заснива се управо на идеји да добијена скупштинска већина именује владу и Зорана Заева за премијера.

    Да је ово „план Б“ албанске странке ДУИ, за Спутњик је потврдио и македонски политичар Павле Трајанов, који није наклоњен досадашњем премијеру Македоније ВМРО–ДПМНЕ Николи Груевском. Он је уверен да је грешка и кршење Устава председника Македоније што мандат није дао Заеву јер он има већину од 67 посланика у парламенту Македоније. 

    „Албанске странке и Заев ће сачекати још неки дан да виде да ли ће Иванов дати мандат Заеву. Уколико не дâ, ситуација се компликује зато што је ’план Б‘ да парламент без мандата Заеву изгласа владу. Тако да то може да буде повод за дестабилизацију, протесте већих размера“, каже он.

    Никола Груевски, лидер ВМРО–ДПМНЕ, који је иначе на изборима добио већину, понудио је Заеву подршку своје коалиције за формирање владе, ако одустане од формирање владе са албанским странкама на основу платформе направљене у Тирани, која предвиђа не само увођење албанског језика као службеног, већ и промену заставе и химне Македоније, али и могућност поделе македонске територије.

    Заев је такву подршку одбио, иако би у том случају имао иза себе подршку готово 100 од 120 посланика у македонском парламенту. За македонске аналитичаре овај „детаљ“, као и одбијање да се иде на нове ванредне парламентарне изборе у мају, када би требало да се одрже и локални избори у Македонији, довољно говоре да Заев заправо жели владу искључиво са Албанцима. 

    Цветин Ћилиманов, бивши саветник председника Македоније, каже да би „план Б“ да се влада направи без „благослова“ председника Македоније, фактички био увод у неку врсту државног удара, јер таква влада би, сматра он, веома тешко успела да преузме пре свега инструменте власти у своје руке.

    „Таква влада би била оспорена, и то не само у Македонији, и може се очекивати да би све изазвало велике тензије. Јасно је да је све ово осмишљено да изазове управо овакву реакцију, јер сви албански захтеви: од промена химне, устава, па до вета на буџетска средства, дакле све оно што се налази у платформи Албанца, јесте у нескладу са Уставом Македоније“, наводи он.

    Како каже Ћилиманов, „Заев је више пута у последњих неколико година директно рекао да ради са људима изван земље и да сарађује са премијерима и амбасадорима ван Македоније“.

    „То је било нарочито у време кад се појавила афера о прислушкивању. Зато је јасно да он има потпору ван Македоније, посебно од оних држава у којима су социјалдемократе на власти. Уосталом, он је лично апострофирао стране државе, то јест њихове амбасадоре, који му помажу у овој кампањи, а међу њима су и представници бивше Обамине администрације. Зато је јасно да он ради на неком пројекту о којем је разговарао са страним државама, а кад је постало јасно да не може да победи на изборима у децембру, окренуо се албанским бирачима. Његова кампање је била двојака — једна намењена албанском бирачком телу, друга оним македонским грађанима који су га подржавали“, истиче наш саговорник.

    У исто време, он напомиње да су Албанци његову понуду у изборној кампањи да је спреман да иде изван „Охридског споразума“ схватили као поруку која је довела до садашње ситуације, односно као понуду за федерализацију и поделу земље.

    „Зато он не може да прихвати понуду ВМРО да са њима формира мањинску владу јер је очигледно дао одређени број обећања страним политичарима и земљама које, између осталог, укључују и концесије према етничким Албанцима. Зато је и одбио понуду Груевског, која је била прилично драматична, јер је осим понуде за подршку влади Заева рекао и да се он сам неће одупирати Заеву да га ухапси, ако то буде сматрао потребним због такозваних афера, само да се Македонија не подели етнички. Заев је то одбио и инсистира да формира владу са албанским странкама“, наводи Ћилиманов.

    Он напомиње да опасност лежи и у чињеници да је велика подела у највећој албанској странци ДУИ, због дилеме да ли да уђу у владу са Заевим.

    Овлашћења македонског председника, додаје наш саговорник, сада нису свемогућа, јер Уставни суд може да његове одредбе прогласи неважећим.

    Слично:

    СДСМ: Режим је поражен, Македонија изабрала промене
    Македонија: Расту тензије, могући сукоби
    Македонија: ВМРО-ДПМНЕ добио 51 мандат, СДСМ 49
    Македонија: Избори, или референдум за будућност
    Македонија: Албанци се порадовали премијеру из својих редова
    Тагови:
    албанци, дуи, македонија, Никола Груевски, државни удар, Заев, криза, Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога