Београд+ 10°C
Ниш+ 11°C
Слушајте Sputnik
    Полиција испред суда у Подгорици, пре уласка Медојевића  у суд

    Коме је у опозицији битнија наклоност Америке од смене Мила

    © REUTERS/ Stevo Vasiljevic
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    2100

    Све чешће најаве могућег повратка Демократског фронта у парламент, уколико се остатак опозиције закључно са крајем септембра оглуши о њихов позив за заједничко дјеловање, чини се да би убрзо могле постати реалност.

    Иако од стране такозване „грађанске опозиције“ унапријед стижу осуде у случају прекида бојкота парламента, утисак је да групације које припадају том политичком спектру за узврат не нуде никакву другу видљивију алтернативу или решење за излазак из политичке кризе.

    Штавише, на сцени је својеврсна тактика активног чекања која се за сада једино састоји од надања „грађанске опозиције“ да би неко под притиском из међународне заједнице могао натјерати премијера Душка Марковића да распише ванредне парламентарне изборе.

    И ту се заправо завршава читава прича када је у питању стратегија „активног чекања“, па утолико неувјерљивије дјелују оцјене лидера СДП-а Ранка Кривокапића да се бојкот парламента сам по себи показао као „једини метод“ за рушење „аутократских режима“, реферишући притом на промјене власти у Македонији и Албанији, такође након бојкота парламента у тим земљама.

    Нажалост, детаљ који Кривокапић пропушта да наведе јесте да су у оба случаја (и у македонском и у албанском) приликом рушења власти од стране опозиције данима и мјесецима били организовани масовни улични протести, што „грађанска опозиција“ у Црној Гори ни не разматра.

    Коментаришући актуелна догађања на црногорској политичкој сцени, политички аналитичар Игор Дамјановић за Спутник каже да у добром дијелу црногорске јавности постоји илузија да опозиција бојкотује парламент и не признаје резултате избора, док са друге стране, опозициони посланици од конституисања парламента уредно узимају посланичке плате и друге буџетске дотације сразмјерне снази њихових опозиционих партија, па је самим прихватањем финансијских привилегија, које произилазе из резултата прошлогодишњих избора, опозиција те изборе и de facto признала.

    „Потпуни апсурд је промовисати наводни бојкот скупштине, а са друге стране активно се спремати за предсједничке изборе, које треба да распише скупштина коју сматрате нелегитимном. Рекло би се да од повратка у парламент зазиру оне парламентарне фракције, чији посланички клубови нијесу спремни и способни за активну парламентарну дебату. Даљи продужетак оваквог стања је бесмислен, уколико већ узимају сваког мјесеца стотине хиљада евра из државног буџета на име посланичких плата и других принадлежности, не видим зашто се опозициони посланици не би вратили на парламентарна засиједања“, сматра Дамјановић.

    Дамјановић сугерише да ако се анализирају тренутни наступи црногорских опозиционих субјеката, намеће се утисак да се мало што промијенило од 2015. године, јер је Демократски фронт и тада позивао на заједничке протесте, што су представници такозване грађанске опозиције, „по сугестијама западних амбасада, игнорисали“.

    „Исти ти су се тада залагали за дијалог са режимом, што је резултирало формирањем Владе изборног повјерења. Чини се да такав сценарио из такозване грађанске опозиције прижељкују и сада, а да за то имају подршку одређених кругова са Запада. Представницима ових политичких фракција неупоредиво је важнија наклоност амбасаде САД у Подгорици, од воље и преференција властитих бирача, који желе пад режима ДПС-а и квалитативну промјену система, а не државу на чијем челу би се нашао бивши шеф Ђукановићевих тајних служби Душко Марковић. Управо овај сценарио последњих мјесеци активно протежирају из америчке амбасаде и чини ми се да је већина такозване грађанске опозиције спремна да га прихвати“.

    Према оцјени нашег саговорника, индикативно је и ћутање представника грађанске опозиције на, како каже „скандалозан“ начин вођења поступка судије Сузане Мугоше у процесу за наводни „државни удар“ од 16. октобра прошле године.

    „Забрана адвокатима одбране да у претресу поставе питање под којим околностима се један од свједока сарадника нашао у затвору и друга, која озбиљно доводе у питање његов кредибилитет, уз низ других скандалозних поступака, није изазвао никакву реакцију осуде из грађанске опозиције. Изгледа да је тој господи наклоност западних амбасада, које одавно врше притисак да афера „државни удар“ резултира осуђујућим пресудама, важнија чак и од поштовања Устава, закона и елементарних људских права, без икаквог правног основа утамничених људи“, закључује Дамјановић. 

    Тагови:
    црна Гора, опозиција, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога