Београд+ 1°C
Ниш+ 2°C
Слушајте Sputnik
    Пројекат ауто-пута Бар - Бољаре

    Ауто-пут који ће везати у чвор црногорске јавне финансије

    © YT/CRBC MONTENEGRO
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    1315

    Како вријеме одмиче, пројекат изградње приоритетне дионице ауто-пута од Подгорице до Колашина изазива све више контроверзи.

    Црна Гора је, по свему судећи, у многим аспектима успјела да издејствује за себе веома неповољан уговор, па се већ сада предвиђа да би укупна вриједност пројекта могла да кошта минимум 1,2 милијарде евра, а не 809 милиона, како је првобитно било приказано.

    По свему судећи, много је аспеката по којима црногорска страна није успјела да заштити јавни интерес, као што је на примјер узимање доларског кредита који није обезбијеђен од ризика (односно, хеџован), па је номинални износ кредита само због курсних разлика долара у односу на евро тренутно увећан за читавих 60 милиона евра у односу на износ који је са кинеском Ексим банком био потписан 2014. године.

    Такође, црногорска јавност ових дана сазнаје да уговорени радови са кинеском страном не подразумијевају изградњу водоводне и електро мреже, приступне путеве до петљи Веруша и Матешево, и оно што је изазвало посебан скандал — уговором није предвиђена ни петља на Смоковцу на самом уласку у Подгорицу.

    Након што је ова вијест процурила у јавност, од стране предсједника црногорске Скупштине Ивана Брајовића, који је био и министар саобраћаја у вријеме уговарања овог посла са Кинезима, услиједио је њен деманти. Међутим, кинеска страна је потом одлучно реаговала и саопштила да петља на Смоковцу није предвиђена уговором због чега су Кинези вољни да одмах иду и на арбитражу.

    Епилог на крају је да ће Црна Гора само за изградњу петље на Смоковцу морати да издвоји око тридесетак милиона евра додатно, а да се остали видљиви и невидљиви трошкови изградње приоритетне дионице ауто-пута од Подгорице до Колашина мјере у стотинама милиона евра.

    Економски аналитичар Младен Бојанић, који је био и посланик у црногорској Скупштини, када је на дневном реду било гласање о изградњи овог пројекта, за Спутњик каже да је очигледно да је цијена која је била презентована на скупштинском засиједању од стране предлагача приликом доношења ове одлуке била нетачна.

    Он тврди да су црногорске власти све вријеме обмањивале јавност са причом да су темељно и одговорно приступиле овом послу, и да се иза свега крију политички мотиви.

    „Дефинитивно је потврђено да су политички мотиви били првенствени разлог зашто се Влада одлучила за извођење ове дионице, а економски параметри и ефикасност су били у тотално другом плану. Као и у много случајева, Влада се руководила или личним интересима доносиоца одлука, или њихових блиских пријатеља, али и можда мишљу да ће то имати позитиван ефекат када су у питању избори“, каже Бојанић. 

    Према Бојанићевом мишљењу, веома је упитна реална корист по Црну Гору од овог пројекта, јер, како подсјећа, у питању је ипак само дио ауто-пута до границе са Србијом, док нема изгледа да ће ускоро бити градње и следеће етапе.

    „Прича о бенефитима од ауто-пута може да има смисла само у моменту када се уради цијели ауто-пут, што је сада јако далеко, јер Влада је признала да још увијек нема идеју како да уопште финансира остатак дионице до Србије, и ту је јасно да ће бити проблема да ова дионица не остане све што имамо од ауто-пута у догледно вријеме“, каже Бојанић.

    Како подсјећа саговорник Спутњика, и ММФ је Црној Гори такође јасно дао до знања да „ново задуживање за изградњу других дионица ауто-пута не долази у обзир“.

    „Остаје нам једина могућност да неком концесијом или евентуално неким јавно-приватним партнерством покушамо да обезбиједимо инвеститора, што неће бити нимало лако, јер суштина свега је да је тај пут економски неисплатив, јер је густина саобраћаја далеко од фреквенције да буде исплатива“, тврди Бојанић.

    На концу, наш саговорник је прокоментарисао и чињеницу да је, иако у супротности са економском логиком, пројекат ауто-пута поприлично угрозио одрживост црногорских јавних финансија, због чега би могли да испаштају многи други корисници буџета.

    „Бојим се да смо везали јавне финансије у чвор овом дионицом, и то не само када су у питању пројекти везани за неке нове дионице пута, већ и за све сфере друштва и привреде којима држава мора и треба да помогне. Чини ми се да смо се пружили више него што можемо, или како гласи кинеска пословица, пошто су они извођачи радова — ’Ако имаш мала крила, не покушавај да летиш високо и далеко‘. Нажалост, ми смо са малим крилима превише узлетјели, и бојим се да ћемо да треснемо жестоко о земљу. И наравно, на крају ће све то грађани Црне Горе добро да плате“, закључује Бојанић.

     

    Тагови:
    аутопут, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога