Београд+ 10°C
Ниш+ 3°C
Слушајте Sputnik
    Црна Гора

    Ко финансира „другу Црну Гору“

    CC0 / pixabay
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    Балканске игре без граница (49)
    0 443

    У Црној Гори постоји феномен сличан оном што се колоквијално дефинише као Друга Србија, али се та „Друга Црна Гора“ у идеолошком смислу не разликује много од власти, а задатак јој је прије свега да утиче на „преумљење“ и припрему јавног мњења за оно што се спрема у западним центрима моћи.

    У Србији је већ одавно добро познат појам „друга Србија“, који се најчешће односи на читав низ невладиних организација, интелектуалаца и медија, који имају задатак да пропагирају прозападне либералне вриједности и обично се финансирају уз помоћ амбасада и фондова који долазе са Запада. У Црној Гори није тајна да постоји веома снажан цивилни сектор који такође годинама ужива благодети подршке западних фондова и амбасада, али се ипак не може у потпуности тврдити да он представља пандан „другој Србији“, јер се у случају Црне Горе ради о дијелу друштва који се у идеолошком смислу не разликује превише од актуелног режима.

    Аналитичар Игор Дамјановић за Спутњик каже да се може „слободно рећи да у сваком друштву које већински одбија западне диктате постоји структура слична тзв. ’другој Србији‘, па је тако и у Црној Гори“, уз битну разлику да је та структура у Црној Гори „неупоредиво мање конфронтирана са властима које су Вашингтону и Бриселу једнако послушне као и масно плаћена црногорска НВО елита“.

    Дамјановић такође подсјећа да у „финансирање друштвено-политичких пројеката широм свијета Влада САД и њихова финансијска елита годишње инвестира неколико десетина милијарди долара“, при чему од укупне годишње суме, како каже, „више милиона заврши и у НВО сектору малене Црне Горе“.

    „Према налазу америчког Центра за фондације, за првих девет година црногорске независности, закључно са 2015. годином, само из три америчка фонда — ’Чарлс Стјуарт Мот‘, НЕД и ’Рокфелер‘ — црногорском НВО сектору донирано је 4,8 милиона долара. Када узмемо у обзир да су се у том периоду овдашње НВО финансирале из неколико десетина фондова и других западних извора, није тешко претпоставити да се у црногорски цивилни сектор само од поновног успостављања независности слило неколико десетина милиона евра. Намеће се питање, какав су бенефит од тих силних милиона осјетили грађани Црне Горе“, објашњава наш саговорник.

    У том смислу, Дамјановић сматра да „не треба бити превише проницљив да би се разумјело зашто амерички крупни капитал, институције ЕУ и западне амбасаде годишње милионе евра пребацују у невладин сектор“, додајући, притом, да се „иза парола о људским правима, законитости и демократизацији друштва, као и о борби против корупције и дискриминације угрожених група“, у суштини крије „масно плаћена мрежа агената утицаја“.

    „Два су карактеристична примјера колико је црногорским са Запада финансираним невладиним организацијама заиста стало до вриједности за које се наводно боре. Када је прошле године Црна Гора противно вољи већине грађана насилно увучена у НАТО, најистакнутије НВО су или дискретно подржавале, или игнорисале ово нарушавање основних постулата демократије“, каже наш саговорник.

    Као други примјер Дамјановић такође наводи актуелни судски процес за покушај рушења уставног поретка на дан парламентарних избора у октобру 2016. године, при чему је однос локалног НВО сектора, по мишљењу нашег саговорника, „истовјетан као и приликом прошлогодишње НАТО агресије“, што, сматра он, „на најбољи начин показује да је дјеловање водећих црногорских НВО контролисано вољом и интересима њихових донатора“.

    Новинарка „Српске ТВ“ Љубица Гојковић такође за Спутњик оцјењује да су се „одавно стекли услови“ да се и у случају Црне Горе може говорити о сличном феномену који се колоквијално дефинише као „друга Србија“, али да „сакривајући се иза либералног и грађанског“, та „друга Црна Гора“, прије свега има задатак да „утиче на преумљење у Црној Гори и припрему јавног мњења за оно што се спрема у западним центрима моћи“.

    Саговорница Спутњика додаје да управо „западне НВО у Црној Гори неријетко помажу процес слабљења српског политичког бића“, док са друге стране, наставља она, „отворено сатанизују медије и организације које се залажу за везе са Русијом“.

    „Оне учествују у стварању вјештачки наметнутог и контролисаног система који не одражава вољу већине грађана. Зато и такав НВО сектор, уз изузетке којих свакако има, јесте кочничар неопходне демократизације друштва“, тврди Гојковићева.

    На питање одакле НВО сектор у Црној Гори црпи своју неоспорну моћ и ауторитет, Гојковићева објашњава да је „у последњих десетак година у Црној Гори израсла читава плејада утицајних невладиних организација које се обично налазе у орбити медија и партија, односно — онога што се у Црној Гори народски речено зове: Друга фамилија“.

    „То је интересни конгломерат америчке амбасаде, медија, западних адреса и ’грађанских‘ опозиционих партија које сарађују са влашћу. Тај невладин-медијско-политички интересни блок се и формирао како би утицао на одвијање политичких процеса које се Црној Гори намећу као држави ограниченог суверенитета. Никада те НВО неће критиковати слугански однос Владе према западним центрима моћи, увођење санкција Русији, судско-тужилачки прогон једне опозиционе групације, дискриминацију српског народа у Црној Гори, насилно увлачење у НАТО. Али зато хоће, по наруџби, свако мијешање Русије у унутарње процесе у Црној Гори. Док им, наравно, мијешање САД у процесе у Црној Гори не смета, јер се њихове активности у суштини поклапају са политичком стратегијом америчке амбасаде за Црну Гору“, каже Гојковићева.

    Управо због тога Гојковићеву није зачудила чињеница да нико из НВО сектора није реаговао на насилно увлачење Црне Горе у НАТО, јер се, како каже, појмови „слобода и демократија“ у НВО сектору „тумаче селективно, у зависности од интереса финансијера које заступају у Црној Гори“.

    Са дуге стране, додаје наша саговорница, „све утицајне НВО у Црној Гори заступале су тезу да Црна Гора треба да уђе у НАТО, а неке су представљале и пунктове НАТО пропаганде која је у медијима добијала огроман простор док су противници били готово потпуно искључени“.

    „У анале политичке пропаганде ући ће тумачење директора ЦЕДЕМ-а Милоша Бешића, који је изјавио да су противници НАТО-а у Црној Гори ’домаћице и необразовани профили‘ становништва. Црна Гора је потом анектирана од стране НАТО-а без претходног консултовања народа и без спроведене јавне расправе о том питању. И НВО су тиме испуниле свој задатак. За тај посао биле су годинама награђиване сумама новца са европских и америчких адреса. Зато се може устврдити да су НВО играчи агенти страног интереса који у Црној Гори намећу ’демократију по мјери америчке амбасаде‘“, јасна је Гојковићева.

    Тема:
    Балканске игре без граница (49)
    Тагови:
    финансирање, НВО, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога