Слушајте Sputnik
    Неплодно земљиште

    Бактеријски рак: Како су УН затровале Босну (видео)

    CC0 / pixabay
    Регион
    Преузмите краћи линк
    74120

    Више од 400 пољопривредника броји астрономске губитке због заражених малина које је УНДП донирао кроз пројекат "Одговор УН-а на поплаве у БиХ" у периоду од 2014. до 2016. године, наведено је у тајном извештају УНДП састављеном након тужбе једног од пољопривредника.

    Извештај, који УНДП у БиХ већ два месеца на све начине покушава да сакрије, а који је у поседу АТВ, показује да су малине биле заражене бактеријским раком корена.

    Малине је посадило 81 домаћинство, чија су земљишта након садње контаминирана и потпуно су неупотребљива следећих пет година. УНДП БиХ је причу покушао да заташка и понудом нових садница власницима земљишта, а онима који нису били толико лакомислени да саде малине на зараженом земљишту понуђена је пољопривредна опрема у вредности од по хиљаду марака. УНДП БиХ је на овај начин упропастио земљиште неколико стотина људи. Успут је прекршио и неколико програмских процедура УНДП.

    УНДП се није придржавао локалних закона чији је циљ предупређење увоза контаминираних садница. УНДП није послао запосленог стручњака у расадник како би испитао малине. Уместо тога, ослањао се на добављача и замолио га да слика саднице и пошаље њихове фотографије. Ниједан агроном УНДП није испитао целокупну пошиљку пре дистрибуције.

    УНДП није предузео мере како би избегао штетне утицаје када је могућа контаминација потврђена, стоји у извештају. Увозник малина била је фирма „Јафа комерц“ из Мостара, која с УНДП БиХ није имала никакав уговор, па су тако заражене малине формално правно увезене про боно. Пољска фирма „Харгривс“ испоручила је малине сорте полка у децембру 2015. године — без потврде фитосанитарног инспектора да су малине здраве. УНДП је морао да прегледа малине пре испоруке корисницима, али то није учинио, наводи се у извештају.

    Званичници су објаснили да је уобичајена процедура да се камиони паркирају на царинском терминалу у Сарајеву, до добијања анализа садржаја пошиљки, што кошта 200 евра по дану. УНДП очигледно није имао ни просторног ни другог капацитета да обави преглед, па он није ни извршен, стоји у извештају. Неколико дана након увоза, малине су подељене пољопривредницима. Након што су републичка и федерална инспекција утврдиле да се ради о зараженим малинама, наредиле су УНДП да обустави испоруку.

    УНДП није реаговао ни две седмице након налога инспекција.

    Пет, десет, двадесет хиљада марака — тако збрајају штету пољопривредници чије је земљиште отровано зараженим малинама које им је донирао УНДП након поплава 2014. године.

    Дизали су кредите да купе земљиште због обећаних бесплатних садница, а данас могу само да гледају у јалову земљу на којој следећих пет година неће моћи да посаде ништа осим житарица. Питање је да ли би и житарице успеле, јер се после свега ретко ко усуђује да покуша. Питање је и да ли ће се земља уопште опоравити након пет година. Укупна директна материјална штета у овом тренутку дословно је непроцењива, али математика ће свакако ићи трагом најмање 200 хиљада заражених садница.

    Алтернативној телевизији су се након јучерашње објаве тек делова из тајног извештаја УНДП о зараженим малинама јавили пољопривредници којима су заражене малине уништиле земљишта. Један од пољопривредника тражио је од АТВ увид у извештај УНДП. Потврдио је све наводе објављене у прилогу, а недуго након првог позива одустао је од разговора због, како је објаснио, страха за личну и безбедност своје породице.

    Они који су стали пред камере тврде да су многи покушали да их ућуткају због нарушавања угледа УНДП. Док збрајају штету, питају се ко ће да одговара за последице. Кривца траже и четири пољопривредника из Мелине, надомак Бањалуке, чија су земљишта након садње зараженим малинама остала пуста.

    „Полку смо по налогу инспектора из Бањалуке морали да почупамо, вратимо, ускладиштимо. Микер се посушио, од њега нема ништа. Добили смо је други пут — посадимо поново, опет чупај. Други пут посадимо и опет нема ништа. Не знам шта ћемо даље. Нити знам шта још могу да садим“, рекао је Недељко Палачковић из села Мелине.

    Зоран Штековић каже да није писао колико је новца уложио, али да је сигуран да је у питању велика сума.

    „Кад би се гледала припрема земљишта, орање, фрезање и труд, а на крају ништа нема“, коментарише Штековић.

    Недељко и Зоран тврде да се не сећају кад их је неко из УНДП обишао. УНДП је, како је наведено у извештају, био обавезан да информише пољопривреднике како да реше проблем контаминираног земљишта. Такође, био је обавезан да оцени како је проблем са малинама утицао на домаћинства.

    Пољопривредник који није желео да се открије његов идентитет каже да је у причу са малинама уложио више од 10.000 марака, а за то га, како каже, нико из УНДП није питао. Саднице су стигле у касним сатима, и изгледале су лоше, али није посумњао да су заражене.

    „Тај садни материјал није имао ниједну етикету, као што друге саднице дођу, одакле је и порекло. Међутим, те етикете су биле разбацане по камиону. Биле су у великим палетама, као нагажено снопље“, каже пољопривредник.

    Малине су преко граничног прелаза Изачић транспортоване на територију БиХ. Републичка инспекција је 24. децембра 2015. пресрела једну од пошиљки упућених на територију Републике Српске и одмах је примећено да са садницама нешто није у реду. Тад је било касно за многе пољопривреднике — бројна домаћинства већ су посадила заражене малине које им је УНДП поделио седам дана раније, а које су из Пољске у БиХ доспеле без потврде о здравственој исправности.

    АТВ

    Тагови:
    УНДП, подвала, малине, БиХ, УН, земљиште
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога