Слушајте Sputnik
    Милорад Додик

    Додик: Време je да Срби дефинишу свој национални и државни циљ

    © Tanjug / Димитрије Гол
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 3711

    Председник Републике Српске Милорад Додик сматра да је време да Срби изађу са јасним политичким, националним програмом и захтевима, који би могли да буду њихов циљ у овом веку, за разлику од претходног, који је „за нас био катастрофалан век“.

    „Међународне околности су се промениле“, каже Додик у интервјуу Танјугу.

    Он напомиње да не мисли на промене америчког или неког другог међународног става, мада се и ту нешто мења, већ на чињеници да, рецимо, у протеклих 20 година Дејтонски споразум није поштован, да су умањена права Републике Српске, да је положај наших сународника у околним земљама тежак и, коначно, да је Србима сада већ доста свих понижења.

    „Време крајем деведесетих година и лош период српског народа су прошли. Морамо да се издигнемо изнад тога и да кажемо: ’Да, овде смо стали, довде смо дошли. Шта је то што желимо да урадимо да нама буде боље?‘“, уверен је председник Српске и додаје:

    „А не овако поцепани на српски национални и државни корпус, заокупљен стално неким решењима, да ли Косово, да ли Република Српска, да ли вамо, да ли тамо, без јаснога путоказа куд идемо…“

    Али, истиче Додик, прво — разграничење.

    „Зашто разграничење? Зато што сви народи око Срба, а Срби су им доносилац слободе кроз историју, покушавају да своју националну и државну градњу искључиво обављају на антисрпској политици. Од Хрватске до, ево, Бошњака овде у Босни, до Албанаца на Косову, па и Црногораца у ЦГ, па и Македонаца, који оспоравају право нашој Цркви тамо да егзистира, и много чега другог“, објашњава он.

    А, ако је већ тако, каже, онда је најбоље да се разграничимо.

    „То не значи да ћемо ми направити бодљикаве жице на нашим оградама. Не, ми само хоћемо да афирмишемо наше интересе. Дакле, Република Српска, Србија, четири општине Косова, реинтеграција српске политике и националних интереса у ЦГ“, тумачи Додик појам разграничења како га он види.

     

    Председник Српске каже да зато подржава идеју председника Србије Александра Вучића, али додаје да се он истовремено залаже и за разграничење у Босни и Херцеговини.

    „Република Српска треба да настави да се бори за свој пун државни капацитет. Ја верујем у ту идеју, без обзира на неке који би се, можда, сада подсмешљиво насмејали томе. Ја верујем, јер некако осећам тај пулс народа овде, који напросто није престао да верује у ту могућност и да оно што нас је као невреме снашло, као то невреме треба да прође и да ће доћи време да ми можемо да се позиционирамо“, каже Додик.

    Чињеницу да је идеја о разграничењу, коју је, као лични став, изнео председник Вучић, у Србији наишла на жесток отпор опозиције, Додик објашњава констатацијом да је једна од бољки српског народа у целини да урушава сваки свој ауторитет. Институционални и лични.

    „Нема моћне нације у свету без јаког лидера. А Срби као да упорно све ово време покушавају да све своје лидере, или оне којима је дата прилика да буду лидери, некако оспоравају или сами уништавају. Ђинђић је постао велики државник тек кад је сахрањен, а пре тога шта нисмо могли да чујемо о њему“, примећује председник Српске.

    Он додаје да је један део концепта међународне заједнице да влада дугорочно овим простором тај да урушава лидере и институције.

    „Чим се ви дигнете са снагом у свом народу, више од оног што странци мисле да је дозвољено, они ће кренути да вас урушавају. И да тиме урушавају институције. Према томе, та прича је потребна и ми се морамо окупити око тог неког ауторитета. Често сте мислили да је то у оквиру СПЦ, али видимо да неки оспоравају и патријарха. Оспоравају све што долази као истински процес тражења и позиционирања нације и народа“, наводи Додик.

    Он се у том контексту и уз констатацију да гаји велико поштовање према Цркви, као „кључном елементу српског идентитета“, осврнуо на, према његовом мишљењу, веома озбиљан напад на Александра Вучића, који је, због идеје председника Србије о разграничењу са Албанцима, упућен из Дечана. 

    „Немам намеру да држим ником предавања и наравно да имам и саосећање и емпатију, како год би то требало да се назове, према нашим људима који остају или су негде далеко изван граница Србије. Али да сада једна патетична прича о четири монахиње треба да буде искључиви фактор српске националне државне политике, то говори да је Србија демократско друштво, у којем је слобода мишљења далеко више изражена него што многи желе да признају у самој Србији“, каже Додик.

    Србија ће, уверен је, успети да заштити своје интересе уколико се Вучић одржи као државник, а не само као политичар, а државник, истиче, „мора да доноси одлуке које ће се можда у том тренутку прогласити несхватљивим или некако другачије, али које ће бити донете искључиво у корист српског државног и националног интереса“.

    На питање како види став канцеларке Ангеле Меркел да нема промене граница на Балкану и да ли се он односио на Републику Српску или на Косово, или на обоје, Додик каже да прво ваља рећи да је Немачка „шампион у мењању граница“ и да је управо она „детонирала промену граница у бившој Југославији“.

    „Немачка тог времена под Геншером је управо била кључни фактор да се отпочне рат и да се ратује у бившој Југославији, зато што је кроз свој европски пројекат, како су они то звали, захтевала да се признају Словенија и Хрватска као независне државе, о чему није било никаквих унутрашњих договора, и кад су то учинили рат је могао да почне.“

    Тако је, каже Додик, искреиран један стереотип који Немачка жели да конзервира:

    „Они сматрају да је питање, рецимо Косова, завршено и да Косово има своје границе. То што има неке унутрашње са Севером и четири општине, то рачунају да ће се некако решити, да ли ’блицкригом‘ или неким договором, али углавном једног дана ће се то, према њиховој претпоставци, решити.“

    Међутим, председник Српске скреће пажњу на чињеницу да и БиХ има своје унутрашње границе.

    „Те границе су јасно повучене, катастарски јасно лоциране. Те границе се сада зову ентитетске, али нема разлога да оне сутра не буду неке друге. Само наивни могу мислити да је проблем Босне завршен, тиме што се он херметички или хипотетички држи као такав.“

    На питање како гледа на спекулације да ће се питање Косова и Метохије решавати на некој међународној конференцији, „Дејтону два“, Додик нема дилему:

    „Не треба Србима Дејтон, то је глупост. Видим да претендујете на то да то треба да реши дипломатија. Дипломатија ће дати печат, а решење морамо ми овде да остваримо. Дакле, уколико ми будемо имали јединствен национални консензус, да став свих органа Србије буде јединствен шта се жели по том питању, онда је то сасвим једна друга ствар.“

    Додик закључује да не треба оклевати, јер „све има неко своје време“.

    Тагови:
    Додик, Косово, Срби
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога