Слушајте Sputnik
    Загреб

    Колективна депресија српског суседа: После 40 дана земља као да је у ’30-им

    © Flickr/ Lovro Rumiha
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 682

    Само шест недеља је Хрватској било потребно да из еуфорије након освојене вицешампионске титуле на Светском првенству у фудбалу у Русији, падне у колективну депресију, а може бити само још горе, пише „Јутарњи лист“.

    „Ако у мору флоскула које постоје у новинарству има нека која се најчешће користи у ово доба године, то је најава према којој крајем сваког августа стиже ’врућа политичка јесен‘“, пише овај загребачки дневник.

    Из године у годину, и у временима криза, али и онда кад није било баш тако лоше, најављивала се врућа политичка јесен, као клетва од које нема спаса свакоме коме је, како се наводи, судбина одредила да живи у Хрватској.

    „Проблем с клетвама је у томе да се, веровали у то или одбацивали као бапско гатање, једном ипак — остваре. Није прошло четрдесет дана откако се читава Хрватска купала у еуфорији због успеха фудбалске репрезентације, а шест седмица касније поновно смо држава која се налази у колективној депресији. А може бити само још горе“, пише „Јутарњи“ у коментару поводом штрајка у хрватским бродоградлиштима и након што је обелодањен исказ бивше министарке финансија Мартине Далић Тужилаштву.

    Из њеног исказа се, наиме, види да је премијер Андреј Пленковић лагао Сабор и јавност, односно да је био упознат са свим збивањима у вези са афером „Хотмејл“ повезаном са „Агрокором“.

    Најприје је, подсећа се, регионална телевизија Н1 објавила сведочење Далићеве, из којег се види да је премијер Пленковић у свом изјашњавају у име владе у Сабору прећутао поједине информације јер је затајио два сусрета с бившим власником „Агрокора“ Ивицом Тодорићем.

    „Штрајкови у бродоградилиштима у Пули и Ријеци прете социјалном експлозијом. Највећим истарским градом одјекивало је ’ИДС лопови‘ и ’Мафија, мафија‘, незадовољни радници Уљаника су жупана Валтера Флегу поливали водом и пивом и гађали кикирикијем, а центром Пуле заорио се — Марко Перковић Томпсон. Тамо где су њихови преци певали ’Бандијеру росу‘, данашњи шкверани протестују уз Томпсонову ’Лијепа ли си‘“, пише Јутарњи.

    За то време су испред зграде речког 3. маја радници поставили вешала с ужетом, а истакли су и транспарент „Управа, врати 500 милиона, да барем 3. мај преживи“.

    Као да су тридесете, радницима се обраћају писци који поручују да је читава Хрватска с њима, јер и писци, учитељи, уметници, новинари и радници деле њихову судбину тескобе како ће преживети следећих месец дана.

    „Заступате поштење које све мање вреди, али и ону праву Европу у нестајању — Европу радничких права“, стоји у прогласу уз позив уметницима и радницима у образовању и култури да у што већем броју подрже штрајкаче Уљаника и 3. маја.

    Не стоји ни десница, пише лист и напомиње да се на интернет порталима тих странака Пленковић из дана у дан оптужује за издају националних интереса.

    „У Петрињи је, због претњи бранитељских удружења, отказан Фестивал ојкаче који је требало да буде одржан у организацији Српског културног друштва Просвјета ’јер је већина људи уплашена и не усуђује се да дође у Петрињу на фестивал‘“, преноси Танјуг.

    Истовремено, констатује „Јутарњи“, док министарка културе „кукавно ћути“, сарадник загребачког градоначелника Милана Бандића, Миодраг Демо се хвали опструкцијом културног наслеђа ове државе, које, према њему, није довољно хрватско: „На данашњи дан 1991. године овде је био хрватски председник, на данашњи дан 1991. године четници су почели да нападају Вуковар, а ми треба овде да имамо некакво српско весеље“, рекао је Демо.

    За то време су, констатује „Јутарњи“, у Сплиту непознати вандали опет оштетили спомен-плочу Првом сплитском партизанском одреду, а бискупи поручују да је „функционални приступ образовању и вера у мерљивост образовни процес, божанство неолибералнога мита“.

    Притом се, додаје се, не назире крај ове анархије.

    Ускоро ће десни фундаменталисти поновно почети да траже расписивање референдума којим мањинама желе да смање политичка права, можда се отвори и питање забране побачаја, као што нема гаранција да за неколико месеци ово што проживљавају радници 3. маја и Уљаника, неће искусити запослени у „Петрохемији“, „Бродосплиту“ и ко зна где још, пише лист и закључује:

    „Како су биле лепе јесени у Бриселу, негде размишља Андреј Пленковић док се приближава врућа политичка јесен.“

    Тагови:
    колективна депресија, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога