Слушајте Sputnik
    Кампања за референдум у Македонији

    Не може референдум толико да пропадне колико Македонија мора у НАТО

    © Sputnik / Олег Иванов
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 255

    У недељу, 30. септембра, већ око 20 часова биће јасно да ли је интензивна референдумска кампања владајуће коалиције у Македонији, на челу са премијером Зораном Заевом, која је грађане Македоније требало да убеди да изађу на референдум и гласају „за“ улазак те земље у НАТО и ЕУ и за прихватање споразума Македоније и Грчке, дала резултате.

    Да би референдум о промени имена Македоније успео потребно је да на биралишта изађе 50 одсто плус један, односно око 903.000 грађана, од којих већина мора да се изјасни за споразум Скопља и Атине.

    Проф. др Нано Ружин, универзитетски професор и бивши амбасадор Македоније у НАТО-у, за Спутњик каже:

    „За мене је оптимистички сценарио да изађе више од 900.000 гласача у Македонији, који би на известан начин испунили цензус. Међутим, треба бити реалан и уколико ВМРО-ДПМНЕ стварно бојкотује овај референдум, онда су мали изгледи да ће цензус бити остварен. Наиме, анализирајући изјаве њихових водећих политичара, који, иако су казали да ће оставити право свим грађанима и њиховим симпатизерима да се сами изјасне, ипак су са друге стране у великој кампањи како би референдум пропао. Међутим, за Македонију ће бити врло значајно ако изађе и 700 или 800 хиљада, од којих би 600.000 рекло — да. У том случају референдум би успео и то би био веома добар сигнал за посланике у Парламенту“, објашњава Ружин.

    Да ће Влада тешко обезбедити испуњење цензуса предвиђеног Уставом Републике Македоније сматра и проф. др Жидас Даскаловски, са Универзитета Климент Охридски.

    „Мислим да ће велика већина Македонаца који у недељу изађу на референдум гласати ’за‘, али тренд анкета јавног мњења указује да ће излазност бити око 40 одсто. Дакле, они који се противе споразуму и референдумском питању бојкотоваће референдум. Међутим, премијер Заев и шеф дипломатије Димитров рекли су да ће у Собрању наставити поступак уставних промена, тако да очекујем да ће за њих референдум бити успешан чак и ако изађе само 40 одсто грађана“, напомиње Даскаловски за Спутњик и додаје да је велико питање да ли ће бити све регуларно и да ли ће Влада покушати да на неки начин утиче на резултат референдума, како би се увећала излазност.

    На питање какве би последице по Македонију биле ако референдум пропадне, као и да ли би НАТО наставио са укључењем Македоније у Алијансу упркос томе што су грађани рекли „не“, проф. Нано Ружин подсећа да је овај референдум консултативан. Он додаје да постоји још једна велика шанса — да се посланици у оквиру Парламента изјасне и са двотрећинском већином донесу одлуку о прихватању договора са Грчком.

    „Не знам тачно, али мислим да постоји добар део посланика ВМРО-ДПМНЕ који би можда и гласали ’за‘, тако да би се испунила квота од 80 посланика који би гласали за промену Устава Републике Македоније. Са друге стране, уколико до тога не би дошло, односно када би пропали и референдум и гласање у Парламенту, то свакако не би било најбоље ни за македонске политичаре, ни за Македонију. Сетимо се да је државу недавно посетила политичка елита попут канцеларке Меркелове, генералног секретара НАТО-а Столтенберга, америчког државног секретара Матиса, који су дали подршку. Зато мислим да би се, ако све пропадне, створио негативни ’фид бек‘, јер би се одушевљење претворило у велико разочарење, а Македонија би била изолована. Наравно, у том погледу не постоје санкције, али не би постојало никакво расположење ни у НАТО-у ни у ЕУ да се продужи пут Македоније у евроатлантским интеграцијама“, примећује Ружин.

    Ни проф. Жидас Даскаловски не искључује могућност да се уставне промене спроведу у Собрању и напомиње да постоје притисци на чланове коалиције ВМРО-ДПМНЕ да промене мишљење и гласају за промене. На питање да ли ће улазак у НАТО Македонији бити гарант унутрашњег мира и заштите од „великоалбанских“ аспирација, Даскаловски каже да то нико не може да гарантује.

    „Те ’великоалбанске‘ аспирације су већ, на неки начин, потврђене законом о употреби албанског језика који председник Иванов није потписао и који није на снази. У принципу постоји та Тиранска платформа за коју се залажу све албанске партије у Собрању и коју ће вероватно Влада наставити да спроводи. Дакле, те албанске аспирације могу бити спроведене у Македонији на легалан начин, без непотребних конфликата и некаквих декларација о аутономији одређених албанских регија у Македонији“, напомиње Даскаловски.

    Професор Ружин, међутим, страхује да би неуспех референдума на унутрашњем плану могао да доведе до поремећаја међуетничких односа, јер су махом сви Албанци за НАТО.

    „Чак је било изјава неких албанских лидера да се у случају неуспеха споразума са Грчком помишља и на неку федерализацију, како би они ишли у смислу припајања према албанској заједници која је више за НАТО него ова македонска. Ипак, мислим да такве поделе не постоје, јер смо ми после Охридског договора из 2001. године нашли неки модел мултиетницизма. То је један оригиналан модел функционисања, с једне стране форсирајући евроатлантске интеграције, а са друге стране одржавајући добре односе и са Русијом и са Србијом, која нам је једна од најближих суседа, као и са осталим државама. Зато верујем да Македонија може да продужи на миран начин према овим интеграцијама“, закључује Ружин за Спутњик.

    Тагови:
    Македонија, референдум, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога