Слушајте Sputnik
    Српско гробље у Братунцу, близу Сребренице

    Јавна расправа у Хрватској: Траже уклањање српских споменика и гробаља

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Регион
    Преузмите краћи линк
    2287

    У Хрватској је у току јавна расправа о Закону о гробљима, на основу које се очекује одлука о томе да се из Хрватске уклоне споменици са натписима који пропагирају идеје на којима се темељила „оружана агресија на Хрватску“, као и натписи којима се „велича сама агресија или великосрпство“, пише „Вечерњи“.

    Лист наводи да се планира да закон буде усвојен до половине наредне године, као и да надлежни очекују да ће сви надгробни споменици са „неприхватљивим порукама“ бити уклоњени до краја 2020. године.

    Како се наводи, на споменике који наводно величају „великосрпску агресију“ већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, која их сматрају увредом за жртве, а најчешће се помиње споменик Вукашину Шошкоћанину у Боровом Селу, на коме се између осталог наводи: „И сада гледам Борово рођено моје село, браћу, сестре и српске борце моје, битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје.“

    Такви споменици се углавном налазе на гробљима у склопу породичних гробница или маузолеја, наводи портал „Дневник“. Вукашин Шошкоћанин, како се наводи, вођа побуне у Боровом селу, осуђен је на 20 година затвора, а касније аболиран и на месном гробљу има споменик.

    Хрватски закони се не баве се прецизно овом проблематиком, али за уставне стручњаке ствар је јасна — овакви споменици су забрањени чак и на јавним површинама, као што су гробља, и на надгробним плочама, преноси Танјуг.

    Члан 39 хрватског Устава каже да је забрањено и кажњиво свако позивање или подстицање на рат или употребу насиља, на националну, расну или верску мржњу или било који облик нетрпељивости, пише „Телеграф“.

    Вуковарски доградоначелник, који представља српску мањину, Срђан Милаковић сматра да се такви споменици не могу изједначавати с оним што се догађало у Другом светском рату.

    „Временски, политички контекст није исти, последице нису исте и није исто дефинитивно временско раздобље које је од тада прошло да бисмо могли расуђивати уопште шта то за кога значи и шта је стварно објективно стање“, каже Милаковић.

    У документу, који је надлежно Министарство упутило на јавну расправу, наводи се да је реч о спровођењу препорука Већа за суочавање с последицама владавине недемократских режима, а повод за оснивање тог већа била је спомен-плоча за погинуле припаднике ХОС-а с натписом „За дом спремни“, али је још нејасно шта ће се догодити с делом препорука које се односе на тај усташки поздрав.

    Тагови:
    јавна расправа, гробља, За дом спремни, споменици, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога