Слушајте Sputnik
    Зграда Собрања у Скопљу

    У Собрању бурно, засад нема сигнала за потврду споразума

    © Wikipedia/ Tashkoskim
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 220

    Први дан расправе о уставним променама у складу са Преспанским споразумом о промени имена Македоније завршен је данас, а обележили су је дијаметрално супротни ставови посланика власти и опозиције, међу којима је најутицајнија ВМРО–ДПМНЕ.

    Према Преспанском споразуму, потписаном између Македоније и Грчке, та бивша југословенска република би требало да се зове „Република Северна Македонија“. Парламент има рок од 10 дана да (не) потврди тај споразум. За потврђивање споразума је потребна двотрећинска већина од укупно 120 посланика.

    Расправи у парламенту је претходио референдум, који је био консултативне природне, али је окончан неуспехом јер је на гласање изашло нешто више од 36 одсто грађана са правом гласа.

    Упркос позиву премијера Зорана Заева на национално помирење како би се обезбедила двотрећинска већина за изгласавање споразума и боља будућност Македоније и свих њених грађана, засад нема сигнала да ће две стране, власт и опозиција, приближити ставове.

    У парламенту су се, према писању дела македонских медија, током дана углавном размењивале оптужбе и критике власти и опозиције, а ван парламента је различито протумачено излагање премијера Заева о, како је рекао, праштању члановима ВМРО–ДПМНЕ, којима се суди за изазивање нереда у Собрању 27. априла прошле године, када је Албанац Таљат Џафери изабран за председника.

    У парламенту и делу јавности та понуда Заева протумачена је као амнестија за оптужене чланове ВМРО–ДПМНЕ, док поједини министри у актуелној влади тврде да је премијер само позвао на јединство и помирење, те да нема говора о амнестији, односно да је Преспански споразум једно, а правда нешто сасвим друго.

    Уколико парламент у року од 10 дана не изгласа Преспански споразум уследиће расписивање ванредних парламентарних избора.

    Преспански споразум претходно је у петак усвојио парламентарни Одбор за уставна питања, већином гласова — за, гласало је десет посланика, а против је било седам.

    ВМРО–ДПМНЕ не прихвата понуду премијера Заева за амнестију и помирење политичких странака, јер сматра да је „27. април“ политички измишљен случај, без доказа, без аргумената и да се користи с циљем политичких притисака.

    „Педесет људи је месецима подвргнуто политичком прогону, тако да Зоран Заев може трговати својом слободом… Месецима се људи држе у притвору, народни посланици, уметници, обични грађани су означени као терористи и постали су жртве прогона Заева. Ово јасно показује да ова влада не само због 27. априла, већ и због других случајева против ВМРО–ДПМНЕ води политички прогон, што је неморално и неетично. Ово је такође порука правосуђу да суде невиним људима. Они нису терористи“, каже генерални секретар Игор Јанушев.

    Јанушев истиче да је зато тим људима потребна правда и позвао Заева да се извини њиховим породицама због политичког притиска.

    „Тек онда може доћи до помирења. Правда мора доћи и због тога тражимо избор новог тужилаштва које ће наложити истрагу свих случајевима у којима постоји сумња да је прекршен закон и који ће непристрасно анализирати чињенице и доказе. Овде је прилика да Заев докаже да је за стварно помирење и за правду без услова. Ослободити људе од политичког прогона и из притвора са претпоставком њихове невиности“, истакао је Јанушев.

    Док у парламенту траје расправа о уставним променама, испред зграде Собрања је у току протест грађана који се противе промени устава и назива земље.

    Протестанти су послали поруку посланицима да их народ није бирао са мандатом да мењају име држави, као и да ће ту остати док актуелна влада не поднесе оставку.

    Тагови:
    Собрање, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога