Слушајте Sputnik
    Суд

    Први пут „пала“ оптужница против Срба пред судом у Загребу

    © Pixabay
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 89

    Први пут у пракси Већа за ратне злочине Жупанијског суда у Загребу пре десетак дана враћена је на допуну истраге тамошњем тужилаштву оптужница којом се 29 припадника Срба терети за ратне злочине у хрватском селу Воћин 1991. године, где је убијено 47 Хрвата.

    На седници Већа поводом разматрања оптужнице 16. октобра, суд је одлучио да врати оптужницу тужилаштву, уз образложење да је то неопходно „ради бољег разјашњења ствари“, што је изазвало велике буре у хрватској јавности. 

    Суд је, такође, одбио предлог тужилаштва да се оптуженима суди у одсуству, с обзиром на то да се нико од оптужених није нашао у суду осим њихових бранилаца по службеној дужности и „пријатеља суда“.

    Тужиоци имају рок од шест месеци да испуне налог суда након чега могу поново да подигну оптужницу против осумњичених.

    До овога не би дошло да се у предмет нису укључили адвокати из Србије, у статусу „пријатеља суда“, будући да српски адвокати не могу да поступају као браниоци у Хрватској.

    Тако су сваком од 29 оптужених којима се суди у одсуству постављени адвокати по службеној дужности.

    Међутим, након што је један од окривљених (Милорад Гркинић) ангажовао српске адвокате, они су се изборили за статус „пријатеља суда“, а сада и за обарање оптужнице, на којој се, поред осталих налази и оптужени који је преминуо, као и оптужени који је у време извршења дела био малолетан, имао је 16 година, па се њему уопште не може судити у овом поступку.

    „Пријатељи суда“ у овом случају су адвокат из Новог Сада Иван Гвозденац и декан на Правном факултету Универзитета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић.

    Гркинића заступа Слађана Чанковић, адвокат из Загреба.

    Поменута оптужница подигнута је 2016. године, после више од 24 године истраге.

    Њом се окривљени Срби терете да су као припадници паравојних формација убили 47 цивила и три ратна заробљеника у хрватским селима Воћину, Хуму и Красковићу, између лета и зиме 1991. године.

    Оптужени су Боривоје Радисављевић, Рајко Бојчић, Боривоје Лукић, Зоран Мишчевић, Маринко Ергарац, Миле Црнобрња, Митар Симић, Љубишко Новаковић, Зоран Јоргић, Миленко Богатић, Јован Цветић, Милорад Ергарц, Рајко Вучковић, Радисав Јокић, Ђуро Вукојевић, Ђуро Ђурић, Ричард Глушац, Зоран Јовакарић, Стево Шимић, Милорад Гркинић, Предраг Босанац, Крсто Томашевић, Борислав Томашевић, Давор Босанац, Веселко Петрушић, Ранко Лукић, Раде Ивановић, Миленко Ивановић и Милутин Поповић.

    „Поставља се питање система одабира оптужених“

    У изјави за Танјуг адвокат Гвозденац каже да одбрана не спори да се злочин догодио и да он мора да буде процесуиран, али да се поставља питање система одабира оптужених.

    „Јасно се пажљивим читањем оптужнице види да се злочин ставља на терет одређеној паравојној формацији, где се у недостатку идентификације чланова те формације, оптужује одређена група људи по неутврђеном критеријуму“, навео је Гвозденац.

    У сваком случају он очекује да ће тим у којем учествује доказати да његов брањеник Гркинић није извршио кривична дела која му се оптужницом стављају на терет, што ће резултирати ослобађајућом пресудом.

    Изразио је жаљење што и остали оптужени немају материјалних средстава да ангажују своје адвокате, јер би то могло да доведе до делотворније одбране с обзиром на обимност и сложеност предмета.

    „Оно што бих напоменуо јесте да је неспорно да се злочин догодио и да је сваки злочин за осуду, а поготово овакав злочин где су махом страдали цивили. Лоша страна свега јесте спорост система, која директно утиче како на ефикасност правде и сатисфакцију коју пружа осуда блиским сродницима страдалих, тако и на поновно раскопавање заборављених сукоба, после 30 година, када је успостављен какав-такав суживот“, оценио је новосадски адвокат.

    У оспореној оптужници се, поред осталог, наводи да су окривљени деловали супротно Женевским конвенцијама, као старешине војних и милицијских јединица, од средине јула до средине децембра 1991. године у местима Воћину, Хуму, Красковићу и околини и то према заједничком плану и договору, у намери обарања државног и друштвеног устројства на делу територије Хрватске.

    Према наводима оспорене оптужнице, оптужени и њима подређени су пљачкали цивилно хрватско становништво, одузимајући им аутомобиле, тракторе, новац и све друге вредне ствари. Они се такође сумњиче да су запалили, минирали и уништавали привредне објекте и куће становницима хрватске националности.

    Према цивилима су нечовечно поступали ускраћујући им медицинску помоћ, као и снабдевање основним животним намирницама, терајући их на присилни рад и обављање најтежих послова, наводи се, поред осталог, у оптужници и додаје да су убили велики број цивила и ратних заробљеника.

    За злочине у Воћину до сада су осуђене две особе на 20 и 18 година, као и један лекар на четири године затвора због немара, јер рањеним жртвама није пружио адекватну негу.

    Случај „Воћин“ је био део оптужница тужилаштва у Хагу против Слободана Милошевића и Војислава Шешеља. Међутим, Милошевић је преминуо током суђења 2006. године, док је Шешељ ослобођен свих оптужби, осим оне за ратни злочин над Хрватима у Војводини.

    Тагови:
    Суд, Загреб, оптужница, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога