Слушајте Sputnik
    Црногорски језик - илустрација

    Црногорски лингвисти: Треба ли језичка полиција да тера Црногорце да јотују?

    CC0 / Balkan photos
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 148

    Црногорски стручњаци за језик подељени су у ставу треба ли тој држави закон да би заштитила службени, црногорски језик, и док неки сматрају да је закон неопходан, други пак тврде да се законом и казнама ништа не постиже.

    Лингвиста Сања Орландић сматра да је Црној Гори закон о језику неопходан јер би требало „да прецизира оно што је у Уставу дефинисано као службени језик у односу на оно што је означено као језици у службеној употреби“, пренео је портал РТЦГ.

    Њена колегиница, лингвиста Рајка Глушица, каже да је „потпуно погрешно уводити било какаве законе, прописе, наредбе, јер се у језику не може ништа постићи рестрикцијом, законима, и казнама“.

    Председник Управног одбора Факултета за црногорски језик и књижевност Миленко Перовић верује да је закон о црногорском језику, као и у свим уређеним земљама које га имају, потребан и Црној Гори.

    Упитан шта то значи и који су конкретни разлози због којих је закон о црногорском језику потребан, Перовић каже:

    „Пре свега да бисмо на један уређени начин регулисали материју језичке политике, као изузетно важног дела укупне државне политике. Да се на један утемељен начин развија монтенегристика као област културе и, у крајњој линији, да би се спречио негативни процес језичке културе, или боље рећи — некултуре“.

    Орландићева, међутим, наводи пример словеначког језика, у којем се наводи да се уз страни назив обавезно наведе и назив на словеначком језику, те да он не сме бити мање видљив од онога на страном.

    „У Србији су такође прописане високе новчане казне за оне који не поштују коришћење српског језика и ћириличног писма“, каже Орландићева.

    Таква решења неки лингвисти, наводи се, виде као алфабетски пуризам.

    „Шта ће тај закон да пропише? Да ли можда језичку полицију и наредити да сви становници Црне Горе морају да јотују“, истакла је Глушица, док Орландићева истиче да закон неће никога терати да користи јотовану варијанту црногорског језика, већ да се регулише правописом, где је то решено дублетно.

    Црногорски језик као службени једна је од темељних идентитетских уставних одредница.

    „Не треба ни у Црној Гори од овога правити политичко питање, већ просто треба заштитити црногорски језик колико се може, а језичка култура и свест о њој остају у домену образовања“, казала је Орландићева.

    Био језик угрожен или не, требало би да се бавимо његовим развијањем и унапређењем, јер паметна држава језик не препушта спонтаном развоју, навела је она.

    Тагови:
    црногорски језик
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога