Слушајте Sputnik
    Трамвај у Загребу.

    Хрватска продаје и издаје српску имовину

    CC0 / pixabay
    Регион
    Преузмите краћи линк
    1019

    Министарство државне имовине Хрватске објавило је пре три дана јавни позив којим даје у закуп одмаралишта и друге некретнине на Јадрану, а на које Србија полаже право према Споразуму о сукцесији — (Анекс Г).

    На списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске, чији су власници предузећа из Србије и Босне и Херцеговине, а у закуп се дају на 30 година.

    На листи се налазе некретнине попут бившег одмаралишта „Робне куће Београд“, „Пионир Сомбор“, Хотел „Нови Сад“…

    Овај позив уследио је само десетак дана након што је хрватско министарство објавило продају некадашњег војног одмаралишта у Башким водама, где је као власник у земљишним књигама у Макарској уписано Министарство одбране Србије, правни наследник Министарства одбране СФРЈ.

    Истовремено, тада је објављено да се у закуп на 30 година дају још четири објекта чији је власник Србија.

    Практично, у питању су примене измена и допуна Закона о управљању државном имовином, које је Хрватски сабор усвојио у мају ове године и које ресорном хрватском министарству омогућавају да управља некретнинама и да ставља у функцију и оне некретнине за које нису решени имовинско-правни односи.

    И пре него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ Хрватска може дати на управљање трећим особама на рок од 30 година.

    Председник Удружења „Отета имовина“, у које је укључено 28 фирми међу којима су и неке фирме из БиХ, Зоран Ристић наводи да Хрватска одбија да врати српску имовину јер је сматра хрватском имовином, будући да су хрватске власти 1992. донеле уредбу по којој је сва српска имовина прешла у власништво Републике Хрватске.

    „Они кажу: ’Па шта да вам радимо, имали сте право коришћења, а не својине‘.“

    Зато се Удружење обратило Комитету за људска права УН, са захтевом да се поштују права српских грађана и правних субјекта, будући да је Хрватска вратила имовину словеначким и македонском предузећима.

    Очекује да ће најкасније за месец дана бити одржана јавна седница пред Комитетом за људска права у Женеви на којој ће се размотрити представка везана за дискриминацију грађана и правних субјеката из Србије и БиХ у погледу имовине коју поседују у Хрватској.

    „Представка се односи на повреду права, односно дискриминацију српских грађана и правних субјеката, с обзиром на чињеницу да је Хрватска вратила имовину македонским и словеначким фирмама“, рекао је Ристић.

    У Удружењу „Одузета имовина“ наводе да је оглашавање продаје некретнине у Башким Водама, чији је власник Министарство одбране некадашње СФРЈ, а као правни следбеник уписан у земљишне књиге у Макарској је Министарство одбране Србије, разлог зашто се Удружење обратило УН.

    Сувласник тог троспратног објекта у Башким Водама са 180 соба и површине 12.500 метара квадратних је и једна босанска фирма која је својевремено адаптирала тај хотел.

    Ристић додаје да ће о томе пружити доказе на јавној седници у Женеви, те да ће образложити представку у име Удружења.

    Подсећа да је суд у Стразбуру раније одбио да расправља о тужби српских фирми у вези са повраћајем имовине у Хрватској.

    Око 180 фирми, додаје, води поступак и пред хрватским судовима за повраћај имовине српских фирми.

    Ристић истиче да се Споразум о сукцесији мора поштовати, а да ће се ако Хрватска одбије да потпише билатерални споразум ићи на арбитражу у Хагу, што предвиђа Споразум о сукцесији.

    Анекс Г споразума међу бившим републикама СФРЈ каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама, морају бити проглашени ништавним.

    Иако је тај споразум ступио на снагу 2004. године, српска имовина није враћена под „окриље Србије“.

    Постоје различите процене о томе колико вреди српска имовина предузећа у Хрватској, а једна од њих каже да је у питању вредност имовине у висини од две милијарде евра.

    Тагови:
    Загреб, Хрватска, Србија, имовина, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога