Слушајте Sputnik
    Скуп „Црногорског покрета“ у хотелу „Рамада“ у Подгорици

    „Црногорски покрет“ не одустаје: Србија да надокнади штету Црној Гори

    Небојша Поповић
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    0 381

    Невладина организација екстремно националистичке оријентације „Црногорски покрет“ на скупу одржаном у Подгорици затражила је од црногорских и српских власти да оснују комисију која ће се бавити обрачуном и надокнадом штете Црној Гори проузрокованом, како наводе, „непријатељским односом Србије у Првом свјетском рату и анексијом 1918. године“.

    Већ раније најављену иницијативу ће, како су саопштили, упутити предсједницима држава, влада и скупштина Црне Горе и Србије, Српској православној цркви, Српској академији наука и умјетности и Матици српској.

    Момир Булатовић - Без дистанце
    © Sputnik / Александар Милачић

    Скупу у хотелу „Рамада“ присуствовали су тзв. митрополит канонски непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ) Мираш Дедеић, режисер Благота Ераковић, потпредсједник Савјета канонски непризнате ЦПЦ Стево Вучинић и други „дукљански“ интелектуалци.

    Један од оснивача „Црногорског покрета“ Слободан Јовановић позвао је црногорске власти да ријеше питање цркве у Црној Гори по угледу на Украјину.

    „Тражимо од највиших државних органа — предсједника Црне Горе, Парламента Црне Горе и Владе да предузму све активности око рјешења црквеног питања у Црној Гори, поготово у свијетлу тренутних дешавања у вези са Украјинском православном црквом, на исти начин како су Врховна рада и предсједник Украјине учинили са васељенским патријархом“, казао је Јовановић.

     

    Текст Декларације којом се тражи решење такозваног црквеног питања у Црној Гори
    Небојша Поповић
    Текст Декларације којом се тражи решење такозваног црквеног питања у Црној Гори

    Он је истакао да „Влада мора знати да је страна црква (СПЦ) у Црној Гори исто што и инфузија са погрешном крвном групом“.

    Академик Златко Булић је казао да „што је Црна Гора самосталнија, бијес Србије је већи“, док је Драган Никчевић, члан Главног одбора „Црногорског покрета“, казао да је „срамно понашање појединаца из Србије“, не прецизирајући којих.

    Зато је, како каже, притисак који виси Црногорцима изнад главе, међу којима је и Српска православна црква, „нешто против чега се морамо борити, укључујући и четничку идеологију“.

    Он је апеловао на државне органе да се не плаше пријетњи, већ да „уклоне металну цркву на Румији“.

    На скупу је такође усвојена „Декларација о решавању статуса Црногорске православне цркве и закона о слободи вјероисповијести“, који суштински пледира да Скупштина Црне Горе један број историјских догађаја прогласи као да се никада нису одиграли.

    Тако се од Скупштине захтјева да „политичком резолуцијом огласи да тзв. „Подгоричка скупштина“ не може носити обиљежје скупштине, као и да се Указ о „уједињењу цркава из 1920. године, у дијелу који се тиче аутокефалне Црногорске цркве, прогласи неважећим“.

    Такође, тражи се да се донесе закон о слободи вјероисповијести, којим би се имовина „Београдске патријаршије“ у Црној Гори одузела, те евидентирала као државна имовина Црне Горе.

    Остали захтјеви упућени Скупштини односе се на захтјев да се изгласа закон о забрани величања датума, догађаја и личности за које се везује негација државне независности и уставног поретка, као и довођење земље у колонијални положај према другим државама.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога