Слушајте Sputnik
    Прослава 100. годишњице Подгоричке скупштине

    Циљ краља Николе је био да се врати на Косово

    Небојша Поповић
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    0 693

    У крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржана је централна прослава поводом стогодишњице Подгоричке скупштине у организацији Српског националног савјета Црне Горе.

    Прослава је отпочела интонирањем некадашње химне Црне Горе „Онамо, онамо“ у изведби црквеног хора „Свети великомученик Станко“ из Никшића.

    Присутнима се прво као домаћин испред Српског националног савјета обратио др Момчило Вуксановић, који је казао да никада до ове године од стране власти није било примједби на организацију обиљежавања Подгоричке скупштине.

    Он је истакао да је ових дана степен нетрпељивости према српском народу достигао врхунац и да се он може мјерити само са непријатељством које влада према српском народу на Косову и Метохији, чему доприноси и Резолуција коју је усвојила Скупштина Црне Горе.

    Прослава 100. годишњице Подгоричке скупштине
    Небојша Поповић
    Прослава 100. годишњице Подгоричке скупштине

    Он је позвао присутне да поздраве пјесника Матију Бећковића коме је забрањен долазак у Црну Гору, што је пропраћено бурним аплаузом.

    Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да као наследник митрополита митрофана Бана не види другу могућност него да буде присутан овдје у име Митрополије црногорско-приморске, а да ту обавезу има нарочито као наследник владике и касније патријарха српског Гаврила Дожића.

    Он је подсјетио да је „Онамо, онамо“ била химна Црне Горе до 1918. године, и да су животно опредјељење и циљ краља Николе били да се врати на Косово.

    „Краљ Никола је после ослобођења Пећи и Дечана, који су постали дио Црне Горе, предао кључеве Манастира Дечана и Пећке патријаршије тадашњем митрополиту Пећке патријаршије Гаврилу и оставио их у ћивоту Светог Петра Цетињског. Тиме је потврдио у ствари какав је у то вријеме био дух Црне Горе“, казао је митрополит Амфилохије. 

    Он је додао да је након Брозове револуције у Црној Гори православни корпус, који је до тада био јединствен, подијељен.

    Митрополит је истакао да је 1918. године дошло до династичке борбе у Црној Гори и да оно што се догодило са Божићном побуном није био сукоб какав се данас продубио у Црној Гори, већ да је то била борба између Петровића и Карађорђевића.

    Он је посебно истакао да је у Резолуцији коју је усвојила Скупштина Црне Горе нападнута и Црква.

    „Одлука о обнови Пећке патријаршије је независна од Подгоричке скупштине. То није била политичка, већ црквена одлука“, казао је Амфилохије.

    „Запањујуће је да Скупштина Црне Горе у ово наше вријеме то уклапа везујући за Подгоричку скупштину и питање Митрополије црногорско-приморске“, додао је митрополит.

    Он је примјетио да само Црногорци могу да поништавају одлуке од прије сто година, наводећи да он то не разумије, замоливши при том представнике власти да не граде будућност Црне Горе на братоубилаштву.

    Он је истакао да насиље над Црквом ствара дубинске расколе, додавши да је боље да власт подигне споменик Бениту Мусолинију, него Титу, јер је Мусолини мање заслужан за катастрофу Подгорице од Јосипа Броза.

    Присутнима се потом обратио пјесник Благоје Баковић, који је рецитовао своје двије пјесме, од којих је једна посвећена прогнаном српском пјеснику Матији Бећковићу и „забрани коју Црна Гора спроводи над својим пјесником, над својим језиком, над великим Матијом Бећковићем“.

    Баковић је истакао да је Бећковић након те забране присутнији више него да је и физички у храму.

    На Мојковачку битку 1916. године уз струне гусала подсјетио је народни гуслар Бошко Вујачић.

    Свечаност је завршена извођењем „Боже правде“.

    Прослави су присуствовали епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, амбасадор Србије у Црној Гори др Зоран Бингулац, готово сви посланици Демократског фронта, затим посланици Демократа и Социјалистичке народне партије, као и представници Уједињене и Праве Црне Горе и многобројни грађани.

    Тагови:
    прослава, Подгоричка скупштина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога