Слушајте Sputnik
    Споменик у центру Скопља

    САД и Македонију плаше Русијом

    © Sputnik / Алексей Витвицкий
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    3254

    Русија у Македонији нема никаквог утицаја, а понајмање „малигног“, коментарише за Спутњик стручњак за Балкан Георгиј Енгелхард изјаву заменика америчког државног секретара Џона Саливана да Русија жели да поткопа Преспански споразум између Македоније и Грчке и да ће учинити све што је у њеној моћи како би блокирала чланство Македоније у НАТО-у.

    Саливан, који се налази у посети Македонији, рекао је да је свима познато да се Русија противи Преспанском споразуму и да нико не сумња да ће она урадити све што може у свом интересу, који је супротан интересима грађана Македоније, како би зауставила процес имплементације тог договора.

    Руски експерт сматра да је изјава заменика америчког државног секретара првенствено усмерена на македонску опозицију и на незадовољне процесом промене имена земље.

    „САД фактички покушавају да их застраше, да их означе као агенте зле, токсичне Русије. То је слика Русије која је створена у западној пропаганди, посебно у региону Балкана, и то не данас и јуче, а и даље се активно користи. У овом случају, то је покушај паралисања отпора Преспанском споразуму и са њим повезаним уставним и законодавним реформама и етикетирања свих незадовољних као ’агената Кремља‘. Тамо постоји формула ’малигног руског утицаја‘ и сходно томе, уз њену помоћ, представници САД покушавају да затворе било какву суштинску расправу и пренесу читаву дискусију на етикетирање“, каже Енгелхард.

    Експерт истиче да је чак и самим америчким политичарима, који о томе говоре, у потпуности јасно да Русија у Македонији нема никакав утицај, „ни позитиван, ни малигни“.

    „Нагла појава некаквог интересовања македонске опозиције према Русији била је узрокована искључиво тиме што је Запад почео да врши притисак на Скопље са захтевом да промени име земље и практично довео у питање њен идентитет и ставио под претњу будућност постојања Македоније као јединствене државе. Барем се на то тако гледа у самој Македонији. Само из тог разлога су људи који нису задовољни свим тим дешавањима почели да траже где могу да избаце свој очај, одакле би могли да добију неку врсту подршке, а очи неких су се окренуле према Русији“, наводи Енгелхард.

    Руски експерт закључује да ово није плод било каквог свесног и активног напора Русије да прошири свој утицај на Балкану и створи базу утицаја у Македонији, већ је то реакција на политику Запада и ништа више од тога.

    У Москви упозоравају да напори НАТО-а и ЕУ у „освајању“ Балкана воде ка дестабилизацији безбедности у Европи, порасту тензија и појављивању нових линија поделе.

    Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао и да се Западу жури да договор између Грчке и Македоније буде реализован почетком 2019. године, због чега се грубо меша у унутрашња питања Скопља.

    Многи у Вашингтону рачунају да би Македонија могла да уђе у НАТО до пролећа 2020. године, уколико примени Споразум са Грчком о промени имена у Република Северна Македонија, чиме би био решен деценијски спор између две земље. На тај начин би Македонија могла да постане 30. чланица НАТО-а.

    Амерички званичници све чешће понављају да Вашингтон забрињавају наводни „штетни утицај“ Русије на Западном Балкану и напори Москве у подривању одлуке Македоније да постане чланица НАТО-а.

    Тагови:
    Македонија, Русија, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога