У извештају се истиче да су јеврејска и српска мањинска заједница и ове године, трећу годину заредом, комеморацију у Јасеновцу одржале мимо државне, незадовољне односом државе према величању усташтва и усташким симболима.
Наводи се да је Исламска заједница истакла да има добре односе с властима, као и да је након сусрета у априлу с премијером Андрејем Пленковићем загребачко-љубљански митрополит Порфирије Перић исказао задовољство због правног статуса Српске православне цркве.
У извештају Стејт департмента се подсећа да и Савет Европе у свом извештају из маја ове године пише да је у Хрватској у порасту верска нетолеранција, укључујући и она на интернету, као и проусташки графити.
Наглашава се да су мањинске верске заједнице известиле о повременим случајевима вербалних злостављања и физичких напада, а у извештају европског омбудсмана стоји да коментари на разним интернет порталима оптужују Јевреје за поткопавање демократије, слободе и финансијских институција.
Стејт департмент истиче да је од укупно 4,3 милиона становника у Хрватској, што је процена из јула 2018. године, око 86,3 одсто римокатоличке, 4,4 одсто српске православне, а 1,5 одсто муслиманске вероисповести.
Близу четири одсто хрватских грађана се идентификују као неверници или атеисти.
Преостали део чине Јевреји, протестанти и други хришћани, а према подацима Савеза јеврејских општина у Хрватској живи између 2.000 и 2.500 припадника јеврејске вере.
Државни секретаријат САД такође наводи да невладине организације извештавају да се гранична полиција према мигрантима понашала противно њиховим верским уверењима, али да власти одбацују те оптужбе.
Подсећа се и на упозорења омбудсмана да су неке здравствене институције одбиле лечење Јеховиним сведоцима, који због својих уверења нису хтели да приме трансфузију крви, и да, како јеврејски челници сматрају, власти нису предузеле конкретне кораке за враћање имовине те заједнице заплењене током Холокауста.
Стејт департмент преноси податке канцеларије хрватске Комисије за односе с верским заједницама о томе како је Влада 2018. године дала око 38 милиона евра Римокатоличкој цркви за плате, пензије и у друге сврхе, што је смањење у односу на 40 милиона евра из 2017. године.
Влада је финансирала и друге верске заједнице које имају уговор с државом, пропорционално њиховој величини, с 2,8 милиона евра.
Годишњи извештај Конгреса САД о верским слободама у свету, објављен прошле недеље, говори о стању у свим државама и спроводи се од 1998. године. Подаци се прикупљају од влада, верских заједница, невладиних и других организација, новинара и других релевантних институција, наводи агенција.
