Слушајте Sputnik
    Мило Ђукановић

    Фијаско Миловог блицкрига: Црна Гора добила јак „прут по прстима“ од Европе

    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    61660
    Пратите нас

    Дан након објаве званичног мишљења Венецијанске комисије (ВК) у вези са Предлогом закона Владе Црне Горе о слободи вјеросповјести, у јавности и даље влада конфузија кад је реч о томе какве ће заиста реперкусије мишљење Венецијанаца имати у најављеном сукобу Владе и Српске православне Цркве у Црној Гори.

    Док из Владе тврде да је Венецијанска комисија јасно подржала предложена законска решења о заштити имовине и културног насљеђа Црне Горе, из Митрополије црногорско-приморске (МПЦ) акценат стављају на чињеницу да ово тијело Савјета Европе није дало зелено свјетло за једнострано прекњижавање црквене имовине, тврдећи да је самим тим црногорска Влада добила негативно мишљење.

    Штавише, чињеницу да ће држава искључиво пред судовима моћи да оспори имовинска права Митрополије и осталих епархија СПЦ у Црној Гори, многи већ сада виде као немогућу мисију за званичну Подгорицу, која, како тврде — „у Црној Гори за то неће моћи да нађе ниједан доказ“.

    Према речима аналитичара Луке Радоњића, тумачења мишљења Венецијанске комисије су очекивано разноврсна и различита, али се један утисак пробија међу многима и избија на челно мјесто као најупечатљивији, а то је да је мишљење Венецијанске комисије дјеловало као „прут по прстима“ пропаганди владајуће коалиције у Црној Гори и њихових пратећих медијских вокала.

    Скуп у Подгорици: "Одбранимо светиње"

    „У саопштењу Владе евидентно је спуштање тона, а кључне ријечи су ’спремност на уважавање препорука‘, ’обарање тензија‘, ’нема говора о прекњижавању имовине‘, ’повратак на аргументовани и стручни дијалог‘ и томе слично. Штавише, у једном дијелу се каже да ’Влади не смета ако мишљење Венецијанске комисије Митрополија доживљава као позитивно‘. Да ли је у питању покушај да се прикрије разочарање, попут боксера који се смије након примљеног ударца, или је по сриједи нешто друго — остаје да се види. Свакако, примјетно је да у реакцији Марковићеве Владе за сада нема ни ријечи на тему аутокефалности такозване ЦПЦ (а ту тему је у јавни дискурс пласирао предсједник Ђукановић) већ се говори о ’заштити културног блага‘“, примјећује Радоњић за Спутњик. 

    Рововска борба

    Радоњић додаје да нема сумње да ће мишљење и препоруке Венецијанске комисије, као и сам Нацрт закона, у данима пред нама проћи кроз подробну правну анализу, те да ће сагласности и несагласности бити много, али је један правни аспекат већ сада јасан и Митрополија је на њега скренула пажњу:

    „Наиме, једностраног прекњижавања црквене и имовине вјерских заједница неће бити, односно, Венецијанска комисија се категорички негативно изјаснила у вези са тиме и вратила је ’жеље‘ власти у Подгорици на оне могућности које су имале и до сада. Такође, тамо гдје су окончани поступци, гдје већ деценијама и годинама постоје правоснажна решења, ту ће држава морати да доказује своје право да је била власник црквене имовине, што је по оцјени свих релевантних правника немогуће, али и поприлично супротно од Ђукановићевих намјера и очекивања.“

    „Подсјетимо се, на партијским скуповима у Никшићу и у Беранама, као и у интервјуу на телевизији Н1, Ђукановић је тврдио да ће Црква морати да доказује да је имовина њена. Сигурно је да црногорски предсједник неће одустати од својих намјера, нити је познат по одустајању, али његов блицкриг је, евидентно, завршио неуспјехом, или је привремено заустављен, а намјере званичне Подгорице враћене су на опције позиционе рововске борбе. Са друге стране, један дио режимских медија, особито онај дио који је беспоговорно лојалан Милу Ђукановићу, покушава да одржи тензију и мобилност, ослањајући се, прије свега, на његов политички утицај у правосуђу“, примјећује Радоњић.

    Власт стрепи од стручне расправе

    На крају разговора за Спутњик, наш саговорник се посебно осврнуо на сугестију Венецијанаца да је потребно да надлежни органи првобитно спроведу јавну расправу, односно, консултације са грађанима и вјерским заједницама у вези са новим Законом о слободи вјероисповјести, што су црногорске власти покушале да избјегну по сваку цијену.

    © AP Photo / Risto Bozovic
    Мило Ђукановић

    „Сугестија Венецијанске комисије, од које владајућа коалиција, а посебно јавност окупљена око ње, највише стрепи, тиче се неопходности успостављања стручне расправе и јавног дијалога. Умјесто тога, у последњих мјесец дана, режимски медији, укључујући и Јавни сервис, за потребе пропаганде, пласирали су емисије и интервјуе у којима су аутистично слиједили курс који је задао Ђукановић. Па су тако телевизијске емисије биле лишене сваког облика дијалектике у којем нема конфликта мишљења. Фарса је достигла кулминацију, јер се за саговорнике позивају идеолошки оријентисани историчари и аналитичари „режимске оријентације“, а у најапсурднијим случајевима можете чути чак и мишљење маргиналних политичара из Србије, попут Ненада Чанка, који говори о историји Црне Горе, али зато не можете чути еминентне црногорске историчаре и правнике“, каже Радоњић.

    Наш саговорник закључује да је пропаганда режима у појединим моментима чак антиципирала и отворену агресију, па су се у неким дневним новинама могли наћи и ратно-хушкачки наслови попут „Вријеме је да се српски попови исељавају из цркава у Црној Гори“.

    „Нажалост, још једном се показало да од стручног дијалога и јавне расправе највише стрепи црногорски режим, а по мишљењу многих, ништа мање не стрепи ни њихов лидер Ђукановић, који је последњи пут на неку телевизијску дебату изашао непосредно прије референдума давне 2006. године, упркос присуству и протоку великог броја важних тема и изазова са којима се Црна Гора суочавала од тада до данас“, јасан је Радоњић.

    Тагови:
    Црна Гора, Венецијанска комисија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога