Слушајте Sputnik

    Да васкрснемо Принципа његовим ријечима које је прећутао (видео, фото)

    Права Црна Гора
    Регион
    Преузмите краћи линк
    11806
    Пратите нас

    Предсједник Праве Црне Горе Марко Милачић посјетио је родну кућу Гаврила Принципа у мјесту Обљај код Босанског Грахова.

    Како се наводи у саопштењу, Милачић се приликом посјете срео са Принциповим потомком, који се такође зове Гаврило, пјесником и човјеком који чува родну кућу свог славног претка, а коме је Милачић поклонио црногорску тробојку, која ће остати у Принциповој родној кући.

    Милачић је у видео обраћању послао следећу поруку:

    „Још од дјетињства сам желио да дођем у Обљај, село код Босанског Грахова, пред кућу Гаврила Принципа, да пољубим његову слободу. Желио сам да му кажем нешто лично, нешто што он не може чути, да је својим пуцњем и својом смрћу родио покољење пркоса, да расте и стари са нама, нашим венама и нашом слободом. Желио сам да му кажем да живимо његов пут.

    Рођен као син свог Петра и своје Марије, у породици која се, са тада презименом Јовићевић, у 18. вијеку у Обљај доселила из Црне Горе, из Додоша, у породици која је расла умирањем, сахранивши шесторо браће и сестара, пртећи терет глади и сиромаштва, болешљиви и неприхваћени младић Гаврило покорио је окупаторе.

    Младић Младе Босне, једине Босне, ослобођен себе, у Видовдану двадесетог вијека, пуцао је и у Принципа и Фердинанда, за спас своје душе. Утамничени Гаврило, ком је храна достављана у затвору Терезин тек сваког петог дана, мучен у бурету пуном ексера, које су затворски чувари са Гаврилом у њему котрљали низ стрмине, покушавајући да га прије смрти казне и сломе, крварећи, маштао је како воли своју Јелену, у земљи која му ништа није пружила, а којој је он дао све.

    Као човјек и као први међу једнакима у нашој слободарској Правој Црној Гори поносан сам на Гаврилов принцип, на праву Црну Гору у његовој крви и на његов пуцањ. Поносан сам на то што је остао свој до краја, јак за нас, да га рађамо у себи Видовданом 21. вијека.

    Права Црна Гора
    Марко Милачић у кући Гаврила Принципа са његовим потомком, који носи исто име

    Да га васкрсавамо његовим ријечима које је прећутао, а које је, копајући ноктима на зиду терезинског затвора, исписао пјесмом слободе, остављајући нам да бирамо да ли ћемо живјети самртни живот ћутања, да ли ћемо бити сужњи и робови или ћемо бити слободни.“

    Милачић се уписао у књигу утисака следећим ријечима: „Хвала ти, Гаврило Јовићевићу, Принципу, велики и прави Човјече, у име исконске, слободне и праве Црне Горе. Долази вријеме када ће ти се и званична Црна Гора одужити онако како приличи њеном сину, који ју је, а да она тога данас и није свјесна, овјенчао ореолом истине и слободе“.

    За оне који не знају, Принципи су се најприје презивали Јовићевићи, поријеклом из Црне Горе, са Ријеке Црнојевића, из села Додоши. Дошли су у село Полача (Далмација), на тромеђи Млетачке републике, Отоманског царства, и Аустроугарске монархије. Били су помоћна турска војска. Такозвани матролози.

    Права Црна Гора
    Милачић се уписао у књигу утисака

    У засједама, такозваним чекама, дочекивали су упаде Млетака и Аустроугара на њихову територију. Тако су добили презиме Чеко. Тодор Јовићевић Чеко је био храбар, неустрашив и пријек човјек. У вријеме неких примирја, јахао је у Книн на коњу у црногорској народној ношњи, на коју је био поносан.

    Често се знао накитити рујним вином, па је тукао и Аустроугаре и Турке и Србе. По том његовом понашању, због те ношње и коња, Италијани су га звали Принчипе, Принчипе, а Аустроугари — Принц од Босне. Тако је Тодор тај надимак узео за званично презиме — Принцип. Тодор је био прађед Гаврила Принципа.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога