Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    42234
    Пратите нас

    Доношење закона о слободи вјероисповјести, којим власт у Подгорици намјерава да „подржави“ имовину Српске православне цркве, чини се да би на видјело могло изнијети све међуконфесионалне и међунационалне пукотине у Црној Гори.

    Бошњачка странка међу првима се огласила саопштењем у којем поздравља одлуку Владе Црне Горе да се донесе спорни закон.

    Бошњаци најављују да ће у Парламенту помоћи његово изгласавање, упркос жустром противљењу Митрополије црногорско-приморске и других епархија СПЦ у Црној Гори.

    У већинској православној јавности то је протумачено као отворено стављање водећих политичких представника Бошњака на страну заговорника отимачине имовине СПЦ у Црној Гори, уз опаску да би било много мудрије да су у овом случају остали по страни, те препустили да православна већина сама решава овако осјетљива питања.

    Ово се нарочито наглашава у контексту очувања мира и међувјерског и међунационалног склада у Црној Гори, а питање црквене имовине је толико деликатно да се са највећом пажњом и озбиљношћу прати свачији став.

    Чувајући српске храмове, чувају се и бошњачки

    То се види и по саопштењу Демократске Црне Горе Алексе Бечића, странке грађанске профилације, која је до сада избјегавала сличне теме, а из које су овог пута поручили како смо сви „дужни да чувамо мир и суживот сваког од нас, ма које вјере или нације били“, те да „не дамо да било шта отимају било коме“.

    „Чувајући Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, чува се Хусеин Пашина џамија у Пљевљима. Чувајући Храм Светог Владимира у Бару, чувамо Османагића џамију у Подгорици, чувајући Манастир Острог у Даниловграду, чувамо Хаџи Исмаилову џамију у Никшићу, чувајући Манастир Морачу у Колашину, чувамо Катедралу Светог Трипуна у Котору, чувајући објекте свих конфесија и свих народа, чувамо и сами себе“, поручиле су црногорске демократе.

    Бошњаци се отворено стављају на страну заговорника отимачине имовине СПЦ.

    Издвојени римокатолици и муслимани?

    Своју забринутост су изразили и представници Нове српске демократије, из које напомињу да су и раније упозоравали да се нови закон о слободи вјероисповјести неће односити на Римокатоличку цркву и Исламску заједницу, јер су са њима већ потписани посебни уговори.

    Портпарол НСД-а Марко Ковачевић за Спутњик каже да су у тој странци нажалост „очекивали да ће политички представници Бошњака подржати сваки покушај уништења православне заједнице у Црној Гори, која је једина апсолутно већинска групација у земљи“. 

    На сцени је и овог пута већ опробана формула: ДПС плус Бошњаци и Муслимани против српског фактора и СПЦ у Црној Гори, истиче Ковачевић.

    „Долазимо у једну апсурдну ситуацију да се муслимани и римокатолици из редова бошњачког и албанског народа директно уплићу у устројство Српске православне цркве“, објашњава Ковачевић.

    Мултикултуралне мантре 

    У том контексту, он додаје да се нажалост испоставило и да су „мантре као што су међунационални, мултиконфесионални и мултукултурални склад у Црној Гори само модерни називи за оно што се у времену комунизма звало ’братство и јединство наших народа и народности‘“.

    „Све је то постојало у теорији, али у пракси се завршило крвавим распадом Југославије. Исто тако међунационални, мултиконфесионални и мултикултурални склад постоји само у причи и изјавама, али у пракси се врши огромни удар на православље, што доказује управо најава Бошњачке странке да ће подржати овај предлог закона. Одговор православног живља мора бити јединствен и одлучан на ударе који се спремају на нашу вјеру“, категоричан је Ковачевић.

    Подсјетимо, Предлог закона о слободи вјероисповјести требало би да се нађе крајем мјесеца пред црногорским парламентарцима. Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ позвале су све православне вјернике са простора Црне Горе да дођу на велики Црквено-народни сабор, 21. децембра у Никшићу, пред Храмом Светог Василија Острошког, како би се заједно супротставили одузимању храмова СПЦ.

    Тагови:
    СПЦ, Цркве, Бошњаци, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога