Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 670
    Пратите нас

    Не можемо дозволити да наша вере буде понижена и обесправљена, а посебно нећемо дозволити да нам се отимају светиње, сматра епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

    „Предлог закона о слободи вероисповести није закон који је рађен са добром, већ са злом намером. Види се и које су његове намере. Држава Црна Гора је уз дијалог са осталим верским заједницама регулисала са њима односе путем уговора, који имају снагу закона. Све је то рађено на обострано задовољство.

    Са нама држава није хтела да започне дијалог, али, сада нуди, тобоже, закон за све, али се он односи само на СПЦ. По Уставу, држава не сме да дискриминише једну веру, конкретно СПЦ, јер би она по овом закону била обесправљена у односу на остале вере у Црној Гори.“

    То је у понедељак вече на јавној трибини о Предлогу закона о слободи вероисповести у Беранама, престоном граду Епархије будимљанско-никшићке, казао епископ Јоаникије, истичући да СПЦ не тражи никакав посебан статус, као већинска, у односу на остале вере.

    „Не можемо дозволити да наша вере буде понижена и обесправљена, а посебно нећемо дозволити да нам се отимају светиње... Лицемерје је када они кажу: ’Само ми да препишемо на нас, а ви служите и даље‘. Шиптари на КиМ су припремали исти такав третман за СПЦ, преко закона о културним добрима. Практично исти параграф имамо и у једном и у другом закону: цркве и манастири припадају држави. Нису они то спровели, али је, отприлике, циљ да то прво спроведе Црна Гора, па да се онда на такав начин направи услуга Шиптарима да и они све српске цркве и манастире на Косову и Метохији препишу на такозвану државу Косово, коју Црна Гора признаје“, сматра епископ Јоаникије.

    „Овакав Предлог закона који су представници Владе Црне Горе, на једином састанку који смо имали са њима, ставили пред нас по принципу ’узми или остави‘, личи на ону — то ни ђаво не би смислио.“

    Ово је Беранцима казао координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске др Велибор Џомић, истичући да се по параграфима тог закона судовима даје дискреционо право да после прекњижавања црквене имовине на државу, одлучују о томе ко ће служити у црквама, као и о њиховој намени, наводећи пример једног адвоката, заговорника примене тог закона, који је децу крстио у СПЦ, који је устврдио да није ништа лоше ако у црквама буду отваране пицерије или кафићи.

    „Ако би такав закон био усвојен у Скупштини, у црквама би уместо служби Божјих могле да се служе баклаве“, казао је Џомић, истичући да је симптоматично што остале верске заједнице у Црној Гори ћуте о Предлогу закона, али се и не слажу са њим.

    „Хвала им на томе“, рекао иронично је др Џомић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога