Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    1402
    Пратите нас

    Контроверзни Закон о слободи вероисповести у Црној Гори почео је да важи од 8. јануара, али се још не зна када ће почети његова примена. Да ли је 11 милиона квадрата црквене непокретности заправо једини разлог за његово доношење, односно да се та имовина отме, како тврде у Митрополији црногорско-приморској?

    Када ће и како надлежни државни органи затражити проверу власништва имовине Митрополије, што је и најспорнији део тог акта?

    Последњи доступни подаци Управе за некретнине показују да СПЦ има 11.184.984 квадрата земљишта и 523 објекта, с тим да су у међувремену уписане још неке помесне цркве. Митрополија није заинтересована за начин примене закона и једино је занима његово повлачење.

    На потезу Управа за имовину

    Податак о имовини, пишу „Вијести“ позивајући се на информације из катастра, промењен је у делу који се тиче уписивања нових објеката на помесне цркве, а не на Митрополију. Нико од надлежних, наводи се, јуче није желео да одговара на питања „Вијести“ како ће изгледати примена новог прописа, који предвиђа и доношење неких подзаконских аката са роком од шест месеци.

    Према тумачењу подгоричког адвоката Велибора Марковића то „не значи да се закон не може примењивати у целости, већ само да није могуће спровести у праксу неке његове одредбе“.

    Закон о слободи вероисповести прописује да би прва на потезу требало да буде Управа за имовину, која располаже и газдује државним некретнинама. Она треба да се обрати државном катастру, односно органу који уписује некретнине и има евиденцију о њима.

    Цетињски манастир
    © Sputnik / Небојша Поповић
    Цетињски манастир

    Јуче, другог дана важења закона, ништа од свега тога се није десило, рекли су саговорници „Вијести“.

    Управа за некретнине већ поседује списак црквене имовине, чији је део објавила 2008. године, у јеку спорења о појединим објектима које је тада држава покушавала да препише на себе, али је током жалбеног и судског поступка то поништено. Тада је на њеном челу био Мићо Орландић, некадашњи функционер СДП-а.

    Он је сада у Социјалдемократама, које су, као и СДП, подржале усвајање Закона о слободи вероисповести.

    Орландић је тада објавио да је укупна површина непокретности уписана на Митрополију, православне црквене општине, Манастир Острог и Епархију будимљанско-никшићку износи 11.246.673 квадратна метра, од чега је 11.184.984 квадрата земљишта и 523 објекта.

    Да ли држава уопште зна шта припада Цркви

    На сајту Управе за некретнине и данас се налази списак објављен 2008. године, са 109 листа непокретности, уз навођење да је то само део имовине.

    Тако је, пише подгорички дневник, православни Манастир Острог носилац права имовине на ту најпознатију црногорску светињу, на митроплита црногорско-приморског уписана је имовина из више листова непокретности у Подгорици, Бијелом Пољу, Врањини, Рогамима, Биочу, Грбавцима, Цијевни, Гостиљу...

    Манастир Острог
    © Sputnik / Дејан Симић
    Манастир Острог

    На Епархију милешевску уписани су Црква Свете Петке, Манастир Светог Николаја, Храм Светог Прокопија и Црква Светог Василија Острошког.

    На Епархију будимљанско-никшићку уписан је Манастир Ђурђеви ступови, а део некретнина води се и на Београдску патријаршију — помоћне зграде од око 54 квадрата и двориште од 414 квадрата у Бару.

    Митрополија црногорско приморска најавила је иницијативу за оцену уставности Закона, али она још није поднета. Из Митрополије су јуче одбацили повезаност са иницијативом коју су по истом основу Уставном суду Црне Горе упутила двојица београдских адвоката.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога