Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Одбрана српских светиња у Црној Гори (256)
    34102
    Пратите нас

    Бројни извори, блиски свјетовној, али и духовној власти Црне Горе, спекулишу да нови Закон о слободи вјероисповјести представља једну од опција преко које званична Подгорица осим утврђивања „државног идентитета“, такође жели да се домогне и атрактивних парцела на црногорском приморју које већ дуго мјерка, попут оне у Буљарици.

    Није тајна да Митрополија црногорско-приморска највреднију имовину у Црној Гори има на подручју будванске општине, те да се ради о земљишним парцелама које су одавно на мети разних грађевинског лобија.

    Према процјенама, у питању је готово два милиона квадрата, а за „валоризацију“ најинтересантније је добро манастира Градиште, односно, комплекс од 30 хектара у Буљарици, који представља један од најљепших дјелова црногорског приморја.

    Држава са Кајманских острва 2016. године мјеркала Буљарицу

    Држава је 2016. године већ покушала да реализује свој пројекат којим би се у подручју Буљарице у општини Будва направио луксузни ризорт. Међутим, тај покушај је прије двије године спријечен због противљења јавности и Митрополије црногорско-приморске, који нису пристале на услове компаније „CDC International Corporation“ (ЦДЦИЦ) са Кајманских острва, која је тада понудила 108 милиона евра за 4,8 милиона квадрата земљишта у Буљарици, односно око 22 евра по квадрату.

    Интересантно је да се касније открило да се ова понуда компаније са Кајманских острва у цент поклопила са оним што је комисија Владе Црне Горе тражила тражила као минималну цијену за валоризацију Буљарице као туристичког комплекса, као и да је убрзо у јавност испливала веза високих функционера државне власти са мистериозном компанијом са овог егзотичног острва.

    Наиме, утврђено је да је Подгоричанка Маја Ђуровић, која је испред компаније ЦДЦИЦ предала милионску понуду за куповину и закуп земљишта у Буљарици, претходно била службеница Министарства одрживог развоја и туризма, те да је бивша сарадница тадашњег министра Бранимира Гвозденовића из Министарства отишла 2014. године, односно исте године када је мистериозна компанија ЦДЦИЦ због пројекта на Буљарици основала подгоричку компанију „Буљарица Беј“.

    Манастир Острог
    © Sputnik / Дејан Симић
    Новим законом легализују отимачину црквене имовине...

    Митрополији познато да је Буљарица једна од мета

    Да су у Митрополији црногорско-приморској такође веома свјесни да је један од мотива отимања црквене имовине и бројне атрактивне локације које Црква посједује на приморју, потврдио је и митрополит Амфилохије, који је у четвртак у манастиру Дуљево потврдио да се новим Законом о слободи вјероисповјести стварају услови за отимање земље у Буљарици.

    „То је у духу овога закона. Не само Буљарица, него и све друге светиње. За неког ко се интересује да се богати на туђ рачун, сигурно да и Буљарица долази у обзир. Ако долазе у обзир светиње Цетињски манастир, манастир Острог, манастир Морача, онда је ту и Буљарица. У име некаквог новог Цетиња, нека нова власт која насљеђује Светог Петра по световном дијелу — ја сам по духовном на његовој столици, сада сматра да то њима припада. Коме њима, ко су ти они којима припада Буљарица и све остале светиње“, рекао је митрополит.

    Додајмо и да, иако црногорска власт новим законом жели да легализује отимачину црква, манастира и неких од најзначајнијих хришћанских реликвија на територији Црне Горе, чија се вриједност не може измерити новцем, она истовремено, чини се намјерно, потцјењује огромну вриједност имовине коју СПЦ има у Црној Гори у виду грађевинског земљишта, и то не само на приморју.

    То најбоље говори висина спорне понуде из 2016. године којом је било планирао да се до земљишта у Буљарици дође за само нешто више од стотињак милиона евра, док је реалност да сама Буљарица као најатрактивнији локалитет у Црној Гори вриједи најмање неколико милијарди, при чему је то само један од бројних атрактивних локалитета на пјени од мора које Српска црква посједује у Црној Гори.

    Тема:
    Одбрана српских светиња у Црној Гори (256)
    Тагови:
    закон, светиње, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога