Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    23167
    Пратите нас

    Српска православна црква (СПЦ) непријатељски је настројена према црногорској држави и њеној прозападној оријентацији због чега је Влада Црне Горе види као безбједносну пријетњу, оцјењује се у анализи паневропске организације „Европски савјет за спољне односе“ (ЕЦФР).

    Организација, чији су чланови „утицајни европски појединци“, попут Карла Билта и Хавијера Солане, у документу „Моћ перспективе: Зашто је чланство у ЕУ и даље важно на Западном Балкану“ написала је да би потенцијална тачка усијања на Балкану могла бити Српска православна црква (СПЦ) у Црној Гори и на Косову.
    Упозорава се да због слабљења утицаја Европске уније, последица може бити угрожавање сигурности Западног Балкана и будућности Преспанског споразума који су склопиле Сјеверна Македонија и Грчка.

    Наводи се да су Србија и Црна Гора традиционално имале блиске односе, те да у тим државама постоје „преклапајући етнички и религијски идентитети“.

    СПЦ највећи проблем за односе Србије и Црне Горе

    Подсјећа се да је до размирица између двије државе дошло након што је Црна Гора признала независност Косова и након што су црногорске власти ограничиле своје држављане да не могу имати и српско држављанство.

    „Дјеловање СПЦ проузроковало је највише спорења“, наглашава се у извјештају и додаје да „Србија види сваку политику кроз питање Косова“, што се одражава на међудржавне односе.

    Србија, како пише, не признаје демаркацију Црне Горе и Косова, „сматрајући да је то кршење њеног територијалног интегритета“.

    У извјештају се наглашава да црногорске власти брине улога СПЦ након што су се подигле тензије када је Влада 2015. године представила Нацрт закона о слободи вјероисповијести, „који би ефективно измјестио власништво над већином цркава на државу“.

    „Влада је 2015. покушала да усвоји закон, али га је повукла послије негодовања СПЦ“,  пише у извјештају.

    Закон о слободи вјероисповјести

    Објашњава се да је Закон, који је измијењен у складу са препорукама Венецијанске комисије, усвојен крајем 2019. године и да се њим прецизира да вјерске заједнице, укључујући и СПЦ, морају понудити — како би задржале власништво над црквама — доказ о власништву за објекте саграђене до 1918. године. Објашњава се да је тада успостављено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца и да је та држава преузела имовину и у Црној Гори.

    Пише и да су српски медији оптужили Владу Црне Горе да покушава да опљачка СПЦ, док српски „патријарх Иринеј пријети црногорском предсједнику Милу Ђукановићу анатемом (формалном клетвом)“.

    „Влада Србије је такође упозорила Владу Црне Горе о могућности погоршања дипломатских односа“, истиче се у анализи.

    Подсјећају да је Венецијанска комисија поздравља предлог закона јер „доноси значајне позитивне промјене“ у односу на ранији, који „је застарио“, те да је Закон усвојен упркос „снажним протестима и у Србији и у Црној Гори“.

    СПЦ заступник руских интереса

    Указује се и на то да, иако је „’црногорска православна црква‘ основана 1993. године, већина православног становништва иде у СПЦ, која има велики утицај на јавно мњење“.

    „Много свештеника који припадају СПЦ, међу којима је митрополит црногорски, имају јаке националистичке и друштвено-конзервативне ставове, укључујући негирање српских ратних злочина у југословенским конфликтима, против су права ЛГБТ заједнице, негирају постојање црногорског националног идентитета, НАТО називају ’четвртим рајхом‘ и шире говор мржње против муслимана који су мањински народ у Црној Гори“, стоји у у анализи, као и да је СПЦ „уско повезана са Русијом и често је виђена као руски заступник“.

    У анализи се тврди и да је манастир СПЦ (Острог) био једна од локација гдје је припремана терористичка акција 2016. године у Црној Гори.

    „СПЦ није регистрована у Црној Гори, не плаћа порез и власти не знају колико свештеника активно служи у држави“, пише у документу.

    Објашњава се и да Закон о слободи вјероисповијести „неће истјерати СПЦ из Црне Горе, чак и ако не буде могла да докаже власништво над некретнинама у којима служи“, те да та црква „неће изгубити некретнине у функционалном смислу“, али да ће „црногорске власти добити контролу“.

    Тагови:
    претња, безбедност, СПЦ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога