Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Одбрана српских светиња у Црној Гори (756)
    0 1282
    Пратите нас

    До решења кризе у Црној Гори мора доћи, прво, зато што Закон о слободи вероисповести не пије воду, друго, зато што тензије у најмлађој независној држави бивше Југославије никоме не одговарају, каже у интервјуу за Спутњик отац Гојко Перовић, ректор Богословије на Цетињу.

    Разговор са оцем Гојком водили смо у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, месту које сведочи о најмасовнијим протестним окупљањима у ближој и даљој историји Црне Горе. Отац Гојко је међу оним свештеницима Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори које су протестне литије избациле у први план. Он неуморно путује, организује, даје изјаве за медије, гостује у емисијама. Такође је један од преговарача Митрополије црногорско-приморске са представницима Владе Црне Горе.

    Ипак, умор на његовом лицу не може да се примети. Бритког ума, реченице које изговара су јасне и прецизне. 

    „Присуствујем већ трећем састанку између представника владе и СПЦ, где, на правном нивоу, по питању закона разговор изгледа као да разговарају гимназијалци са основцима. Немогуће је овај закон бранити. Он није добар у занатском смислу“, прича нам он и додаје да се не може остати на оваквом инаћењу.

    Темељ ината, према његовим речима, налази се у прогласу председника Црне Горе са прошлогодишњег партијског конгреса, на коме је, као председник секуларне државе (реч „секуларне“ отац Гојко посебно подвлачи) најавио „обнову“ црногорске цркве и додао „свидело се коме или не“.

    „Господин у том маниру влада тридесет година. Ми као црква не треба да се мешамо у то како он влада, до када ће да влада и зашто влада. Али, ако он, као председник секуларне државе каже да ће да „обнови цркву“ и још дода „свидело се то коме или не“, онда господине имаш пола државе на улици, па да видимо како ћемо да причамо“, каже отац Гојко.

    Отац Гојко Перовић и новинарка Спутњика Наташа Милосављевић
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Разговор са оцем Гојком водили смо у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, месту које сведочи о најмасовнијим протестним окупљањима у ближој и даљој историји Црне Горе.

    Овај закон био је и на дневном реду Европског парламента. Представник Европске комисије расправљао је о њему и рекао да би црногорска власт требало да се позабави њиме. Да ли притисак ЕУ и западних партнера може да доведе до тога да закон буде повучен?

    Надам се да може. Употребили сте добру реч – партнери. Неко ко је партнер, а на ову конкретну тему, неко ко је искуснији, ко има изграђене институције које трају вековима, требало би да буде позитиван стимуланс у решавању проблема. Мислим да то настојање може само да нам помогне.

    Колико значи што на литијама готово не можемо да видимо страначка обележја?

    Овде се свештеници нису састали и смислили неку тактику која је антиполитичка. Не ради се о томе. У самој је природи цркве да људе окупља, следећи поруку апостола Павла да у цркви нема ни роба, ни слободњака, ни мушког ни женског. То не значи да је Бог укинуо разлике, него да те разлике не смеју да нам буду препрека да бисмо били једно у Богу, да бисмо сви били једнако вредни пред Богом. То је у темељу цркве и можда се та права природа цркве у неким претходним периодима није најбоље видела, можда чак ни нама свештеницима није била најјаснија. Сада, у овој ситуацији, показало се да сви људи хоће да учествују и да сваки човек жели да има свој дигнитет и интегритет који хоће да уложи, па макар и то било мало. Литије превазилазе све разлике и што више буду трајале, све мање ће бити тема правно-политичке корекције, а све више простор да се уједињујемо и да препознамо да имамо право на једнако достојанство и једнаку слободу. Конкретан циљ је промена закона, али последице свих ових дешавања су далекосежније и тичу се еманципације црногорског грађанина, његовог осећаја слободе и осећаја храбрости. Имаћемо нови, лепши, слободнији народ и у томе је величина ових догађаја.

    Отац Гојко Перовић
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Мислим да смо у првим данима протеста и ми показали да, као црква и епархија СПЦ имамо аутономију у одлучивању по питању разрешења ове кризе искључиво зато што желимо да проблем остане грађански проблем и проблем који се тиче једног лошег закона.

    Свештеник сте Митрополије Црногорско-приморске, ректор Цетињске богословије. Да ли сте икада осетили да иза литија стоје челници Русије, Србије и делом из БиХ? Да ли сте то могли да осетите у Црној Гори и међу Вашим људима?

    Нема говора, то нема везе са животом и истином. Ово је аутентичан проблем грађана Црне Горе. То што су грађани Црне Горе свештеници и верници цркве која се зове Српска православна црква, само неко ко је неписмен и крајње недобронамеран може да чита као нечији утицај. Чујем ових дана од министара у влади да се ради о цркви која припада држави Србији. то нема везе са животом. Она има физичко седиште у Србији, али то је помесна православна црква која има подједнаку ингеренцију и на територији Србије, и Црне Горе, и БиХ, и Хрватске. Да не кажем да има ингеренције и на свих пет континената. То је јако злурадо и недобронамерно. Мислим да смо у првим данима протеста и ми показали да, као црква и епархија СПЦ имамо аутономију у одлучивању по питању разрешења ове кризе искључиво зато што желимо да проблем остане грађански проблем и проблем који се тиче једног лошег закона, који не би смео да се употреби ни у каквим међудржавним препуцавањима било кога.

    Уколико закон остане овакав, он би могао да послужи и као преседан на Косову и Метохији. Колико Вас то, као човека, грађанина и свештеника плаши?

    Плаши ме зато што већ имамо један преседан. Када смо имали референдум о самосталности Црне Горе тада смо имали кампању у смислу „хоћемо да раздвојимо границе, да раздвојимо кесе и да се свако пита у свом дворишту“. Прво што је урадила црногорска дипломатија, признала је независност Косова и уплела се у унутрашње ствари Србије. Сада се отвара и друго питање, оваквим законом ствара се пракса да се шири епидемија безакоња. Ако се по овом питању направи преседан, зашто се на Косову или у Босни не би могао направити сличан преседан, само да се стави нека друга година, а не 1918. и неко друго образложење? Ово није добро и ово треба овде зауставити, као унутрашњи проблем Црне Горе.

    Да ли је овим законом црногорска власт желела да подели црногорско друштво? Можемо ли да кажемо да пре овога у Црној Гори није било верских подела?

    Имамо поделе које се тичу идентитета, које су, до неке мере оправдане и разумљиве. У Црној Гори су се, у последњих сто година преплитали разни политички утицаји и идеологије и, с обзиром на та преплитања, људи су формирали различите идентитете. Врло је честа појава да се два рођена брата, која припадају државотворном народу, православној већини, национално изјашњавају различито. Један је Србин, други Црногорац. То је, на неки начин легитимно, све те различитости могу да буду позитивне; да нас стимулишу да, ако различито гледамо, својим различитим виђењима допринесемо унапређењу друштва. Међутим, својим задртим и једностраним ставом, власти уносе нову поделу. Имате један део грађана Црне Горе који се супротстављају литијама, јер им је неко објаснио да су литије против државе, што апсолутно није тачно. Циљ литија није манифестација националне припадности и као свештеници боримо се да национални колорит и фолклор склонимо са литија. Али, чак и ако колорит литија јесте потпуно српски, као што је у неким крајевима на северу и у приморју, велики број грађана припада том идентитету и он је и као такав црногорски. То су аутентични грађани Црне горе, нису увезени из Чачка и Требиња. Грађанска држава морала би да има слуха за те различитости док оне не крше државне прописе, а не да их проглашава за непријатеље и окупаторе чим се на видику укаже тробојка.

    Отац Гојко Перовић
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Отац Гојко Перовић

    Сведоци смо да литије постају све масовније, да им се придружују људи из интелектуалног, спортског, уметничког живота. Да ли сте, можда, дошли сазнања да су неки од њих били спречавани да долазе на литије?

    Јавности је већ познато да се врши притисак и не морамо да гатамо и претпостављамо. Људи из државног врха и владајуће партије јавно су иступали са ставом да они који иду на литије не могу бити чланови те партије, што је уџбенички пример сегрегације и прављења грађана другог реда.

    На литијама учествују и припадници других вероисповести, али и људи који су до јуче себе сматрали атеистима. Можемо ли да кажемо да свако у себи носи Бога иако се осећа као атеиста, а да је на литијама пронашао своју веру и вратио се исконском?

    Литије су показале да и појам атеисте и појам верујућег човека може да буде номиналан. Јер, откуда оволико верујућих? На последњем попису становништва седамдесет одсто грађана изјаснило се као верујући хришћани. Међутим, њих није било, док се није појавила ова крајње затегнута ситуација. Што каже Његош, „нове нужде рађу нове силе“ и свака нова околност буди у људима нешто. Човек никада не зна, ако мисли да је храбар, када ће се показати као издајник и кукавица и обрнуто.

    Како ћете реаговати ако Душко Марковић донесе одлуку о суспендовању јавних окупљања због корона вируса? Имате ли неку алтернативу?

    Проглас митрополије каже да се сада боримо против два вируса – један је корона вирус, а други је вирус безакоња. Једнако ћемо се молити на литијама да нема ни једног, ни другог. То што је Црна Гора једина без корона вируса, сигурно је зато што се овде врше интензивне молитве. Некада је Црна Гора била једина слободна у зони Отоманског царства, а данас је слободна у односу на корона вирус. Видите, нема кише, нема снега, убеђен сам да је Господ затворио небо да би људи шетали. Мислим да је затворио и црногорске границе за овај вирус.

    С обзиром да сте отац петоро деце, видели смо да малишани на литијама носе иконе, како реагујете када чујете да су деца злоупотребљена у политичке и верске сврхе? 

    То може да каже само неко ко не познаје природу цркве. Црква таква организација и таква заједница која окупља све узрасте. Она је јача и од „Политикиног забавника“. „Политикин забавник“ окупља од седам до седамдесет седам година. Црква окупља од прве па до тога колико је коме Бог дао година. Ово је манифестација црквене молитвености и манифестација добре воље. У том контексту реч злоупотреба је немогућа. То је могуће само код некога ко је умом још увек у марксизму, да је црква опијум за народ. Сви који учествујемо на литијама, опијени смо љубављу.

    Тема:
    Одбрана српских светиња у Црној Гори (756)
    Тагови:
    Митрополија црногорско-приморска, Гојко Перовић, Литије у Црној Гори, закон о слободи вероисповести
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога