Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    31295
    Пратите нас

    Прошло је време Педија Ешдауна и наметања политичких решења на штету српског народа у БиХ, нова структура моћи у светској политици мења и политичку реалност, каже Жељко Будимир, професор Факултета политичких наука у Бањалуци. Управо та нова структура моћи показује да је војна неутралност заправо штит за Републику Српску.

    Амерички утицај на балканском тлу добио је нову полугу кроз економски аранжман Србије и Вашингтона. Јачина његовог утицаја се наслућује кроз најаву да је реч о инфузији неколико милијарди долара, пише портал „Све о Српској“.

    Околности које настају отварају два питања, да ли ће и колико овај утицај бити само економске природе и остати у границама односа Србије и САД и колико ће залазити у сферу политике, геополитике и безбедности – не само Србије него и Републике Српске.

    Такође, хоће ли Стејт департмент бити задовољан да се преко инвестиција остварује искључиво амерички економски интерес или ће тражити ширу сарадњу од оних који примају новац, односно да ли ће захтевати пуно укључење целог региона у НАТО. Ако је одговор на ово питање потврдан, онда Београд у новим околностима мора или да нађе начин да и под појачаним притисцима чува прокламовану неутралност или да од ње одустане, пише овај портал и додаје да исто важи и за Републику Српску.

    Неутралност Српске и однос са Србијом

    Неутралност Српске је гарантована одлуком Народне скупштине РС, а српски члан Председништва БиХ, иако је недавно изјавио да „приближавање Београда и Вашингтона нема везе са БиХ“, те да „НАТО није опција за Републику Српску“, раније је предлагао измене кривичног закона у вези са тим. Његова идеја је била да се законом омогући кажњавање представника српског народа у федералним органима власти ако гласају за пренос дејтонских надлежности Републике Српске на ниво БиХ и ако својим ставовима и држањем нарушавају Одлуку о војној неутралности.

    Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, сматра да амерички уплив на Балкан и његов утицај на безбедносну слику региона зависи од тога како ће се потписано примењивати.

    Вашингтонски споразум се пре свега тиче покушаја САД да произведу промену спољнополитичког курса Србије. Он је усмерен на удаљавање Београда од Пекинга и Москве, два стратешка партнера Србије. Међутим, спољна политике државе се споро и тешко мења, то је дуготрајан процес и није га лако опослити“. Када су притисци у питању, Пророковић сматра да смо „већу цену до сада плаћали због лоших процена државних руководстава, него због притисака“.

    О томе да ли Република Српска може да остане неутрална, Пророковић каже да „скупштинске резолуције, декларације и слични документи нису дугорочна препрека. Када се промени воља већине могу се мењати и одлуке. Излаз је референдум, изјашњавање народа“, наводи он.

    Вашингтон хоће целу БиХ у НАТО, позиција РС зависи од њене економске снаге

    „Намера Вашингтона је нескривена, они хоће целу БиХ у НАТО и нема те политике која ће их одвратити од тог циља, каже Милош Шолаја, профeсор Факултета политичких наука у Бањалуци. Објашњава да је политика „према целој Европи таква да од тога нема одустајања“, те да долазак ДФЦ у Србију само може то да појача“.

    „НАТО је стандард безбедности који је услов за инвестирање у оне земље где дође ДФЦ. То показују улагања у земље као што су Хрватска и Албанија (нове чланице). Такав приступ ће имати у свим земљама Балкана: од њих ће се тражити стално приближавање Алијанси, јер се сматра да је чланство сертификат за безбедност инвестиција. То неће ићи преко ноћи, али је то основа филозофија савеза“, каже Шолаја и додаје да ће у том циљу тражити и обезбеђену демократску подршку за улазак у НАТО

    „Ако се ради о очитом противљењу, НАТО неће позивати у чланство. У БиХ је таква слика да је подршка испод седам одсто у РС, а без пристанка РС нема уласка. Биће коришћени сви елементи да се покаже да РС треба да се приближава НАТО. Од економских на даље. Позиција РС ће зависити од њене економске снаге. А економска снага РС подразумева и подршку Србије, Русије и Кине“, наводи Шолаја, истичући да ће НАТО од БиХ тражити проширење сарадње (у чланство неће позивати због става РС), а успут ће бити и приговора о присуству Русије и Кине у региону.

    Бивши Високи представник за Босну и Херцеговину Педи Ешдаун
    © AP Photo / Hidajet Delic
    Педи Ешдаун је као високи представник за БиХ био симбол притисака на Србе и преузимања надлежности Републике Српске

    „Очекујем да инсистирање НАТО буде појачано, резултат ће зависити од међународних политичких околности као и од дијалога унутрашњих актера у БиХ и нивоа спремности РС да прихвати чланство“, каже Шолаја.

    Република Српска тешко може да не следи Србију

    Да ће НАТО наставити да појачава притисак на цео регион како би га интегрисао у своју структуру, а ван Алијансе су само Србија и Република Српска, сматра и Жељко Будимир, професор Факултета политичких наука у Бањалуци

    „Војна неутралност Републике Српске је чврсто везана за војну неутралност Србије као матице српског народа, која самим тим одређује и геополитичку судбину целог националног корпуса. Оно што евентуално може да уруши нашу одлуку о војној неутралности је промена геостратешке оријентације Србије. Република Српска тешко може да остане изван оних безбедносних аранжмана у које уђе Србија“, наводи Будимир.

    Сматра да Вашингтонски споразум не значи и промену одбрамбено-безбедносног опредељења Србије да буде војно неутрална.

    „Засад – сем одустајања од раније договорених војни вежби са Русијом и Белорусијом – не видим ниједан конкретан корак који је учињен према НАТО интеграцији. Када је реч о гаранцијама неутралности Републике Српске, она има скупштинску одлуку у форми резолуције о војној неутралности и то је главни обавезујући механизам очувања неутралности који спречава РС, а самим тим и БиХ да приступи неком војном савезу“, каже Будимир. Додаје да је предлог за измену кривичног законодавства РС којим би се санкционисали евентуални покушаји српских представника у заједничким институцијама да изврше пренос ентитетских надлежности, као и нарушавања одлуке о војној неутралности, одлична идеја.

    „Кривична одговорност спречила би недобронамерне српске представнике да у будућности учине нешто што би штетило националним интересима Српске. Притисци на Бањалуку су стални и неће престајати – од реформе политичког система БиХ до приступања НАТО-у. Имајући то у виду, не треба чекати са увођењем кривичне одговорности у случају преноса надлежности РС и кршења резолуције о војној неутралности“, каже Будимир.

    Примећује и да је спречавањем преласка Министарства унутрашњих послова РС на ниво БиХ заустављен процес урушавања институција Републике Српске, што је велики допринос опстанку српског народа у БиХ.

    „Посебно је важно што је полиција остала у надлежности Српске, након што је укинута Војска Републике Српске. Данас је МУП је једини безбедносни гарант опстанка Републике Српске, која је политичко-територијални оквир за очување српског народа“, каже Будимир. Објашњава да представници европских држава и САД сигурно неће благонаклоно гледати на овакве активности РС, али да „ми не треба да се руководимо њиховим виђењима овог питања, већ заштитом националних интереса“.

    Тагови:
    војна неутралност, Република Српска, Балкан, НАТО
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога