Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 019
    Пратите нас

    Далековод од 400 киловолти, који би требало да повеже југ са севером Црне Горе, као наставак пројекта подморског кабла италијанске компаније Терна, неповратно ће угрозити природу у националним парковима “Ловћен” и “Дурмитор”, а нанеће и значајну штету на просторима реке Комарнице, Таре и Ћехотине.

    Упркос упозорењима да би далековод могао да иде другом трасом или подземном кроз паркове, власти нису довољно мариле за еколошку штету, већ су се одлучили за најкраћу варијанту, како би уштедели 16 милиона евра. Тако ће бити пресечени делови националних паркова, угрожене биљне и животињске врсте, али и уништени пејзажи који су ова подручја довела на листу баштине Унескоа.

    У елаборату процене утицаја на животну средину за коридор Чево-Пљевља, који је радио биро “Лиминг пројект” Жељка Асановића, наводи се да ће већу штету претрпети шумска станишта због фрагментације дуж целе трасе, док ће нешумска станишта бити неповратно изгубљена на месту где се постављају далеководи.

    У елаборату се прецизира да ће, поред територије НП “Дурмитор”, траса далековода имати директног утицаја на два Емералд локалитета - Комарницу и Ћехотину, преносе Вијести.

    “Изградњом далековода биће уништене мање површине ‘Натура 2000’ станишта и у кањону Комарнице, на Сињајевини и у долини Ћехотине.

    Међу њима нема ретких станишта у Црној Гори”, наводи се у елаборату, који је Центар за истраживачко новинарство Црне Горе добио од Агенције за заштиту животне средине.

    Тара видиковац Козија стена
    © Wikipedia / Гојко Гаврило
    Далеководи ће неповратно угрозити природу...

    Дуж кањона Комарнице и Таре, како се истиче, посебно на сударе са тим инсталацијама осетљиве су птице грабљивице, које се брзо крећу током хватања плена. Аутори елабората, ипак, сматрају да, с обзиром на узак простор трасе, “опстанак ниједне врсте неће бити доведен у питање”.

    Емералд је еколошка мрежа подручја која су од интереса за специфичну заштиту. Она функционише упоредо са програмом заштићених подручја “Натура 2000” у Европској унији.

    И економска исплативост под знаком питања

    Стручњаци за област енергетике доводе у питање и економску исплативост овог далековода и инвестиције од 106 милиона евра, јер је подморски кабл свечано пуштен у рад 15. новембра прошле године, тек пола најављиваног капацитета, 600 уместо 1.200 мегавата. Зато се пренос струје без проблема обавља постојећом мрежом далековода.

    Уштедом су се руководили и кредитори. У документу Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), која је за пројекат од 106 милиона евра дала 60 милиона евра кредита Црногорском електропреносном систему, истиче се да је једно решење коридора које избегава оба национална парка анализирано у Процени утицаја на животну средину и друштво у који је Центар за истраживачко новинарство Црне Горе имао увид.

    “Овај коридор би био дугачак преко 200 километара, у поређењу са предложеним коридором од 152,5 км, односно дужи за око 50 км. Ово би повећало трошкове за око 16 милиона евра, или око 27 процената. Ова алтернатива није разматрана као економски изводљива”, наводи се у том документу.

    Економска уштеда и краћа траса довели су до тога да далековод пролази 11 километара кроз Национални парт “Ловћен” и још три километра кроз НП “Дурмитор”.

    Најлепша искуства са дивљим животињама Вуковић је доживео на Дурмитору. На изложби ће представити и фотографије коња.
    © Фото : Вук Вуковић
    Због економске уштеде далеководи ће пресецати националне паркове Црне Горе...

    На сајту ЕБРД се наводи да су консултовали више невладиних организација које се баве заштитом животне околине, како би помогли ЦГЕС у припремању ЕСИА у складу са Директивом ЕУ и захтевима банке. Једна од њих је и “Green Home” чија је извршна директорица Наташа Ковачевић нагласила за ЦИН-ЦГ, како су упозорили ЕБРД да овај пројекат није у складу са принципима одрживости животне средине и тражили да се уздрже од финансирања у догледној будућности, осим ако се сва питања реше на задовољавајући начин.

    Током јавних расправа поводом процена утицаја на животну средину које су организовале ЕБРД и Агенција за заштиту природе и животне средине потенцирана су три кључна проблема - еколошка штета пројекта, социо-економска оправданост и недостаци просторног планирања.

    “Покушали смо да укажемо да планирани далековод пролази кроз зону строге заштите НП ‘Дурмитор’ и другу зону НП ‘Ловћен’, док додатно пролази кроз четири Емералд подручја (Ловћен, Дурмитор, реке Комарницу и Тару) као будућа ‘Натура 2000’ подручја, те да се планираним коридором и трасом крше одредбе Закона о заштити природе”, казала је Ковачевићева за ЦИН-ЦГ.

    Алтернатива, према њеним речима, није изабрана јер би избегавајући НП “Ловћен” била дужа 18 километара и скупља 7,74 милиона, а у случају НП “Дурмитор” то је значило додатних 29 километара и 8,35 милиона евра више.

    Тара и Дурмитор највише угрожени

    Ковачевић наглашава да је далеководом посебно угрожен визуелни и пејзажни идентитет Дурмитора и Таре:

    “Класификован као високо осетљив, нетолерантан на промене, те је већ тада било јасно да ће комбиновани стубови за далеководе висине 40-50м кроз Дурмитор и кањон реке Таре, значајно угрозити један од најважнијих критеријума због којег је ово подручје проглашено Унесковом природном баштином”.

    Траса далековода на два места прекида мапу Емералд зоне НП “Ловћен”, види се из елабората за далековод “Ластва - Чево” из новембра 2014. године који је ЦИН-ЦГ добио по Закону о слободном приступу информацијама. Елаборат је радио биро “Медиx” Љиљане Вуксановић за потребе ЦГЕС.

    И биолог Вук Иковић, представник организације КОД, истиче како је видљиво да је далековод узроковао губитак визуелног идентитета Ловћена, нарушавајући, поред пејзажне, и биолошку вредност парка.

    Из КОД-а сматрају да се, уколико се нису могли заобићи национални паркови, требало одлучити за подземни кабл. То не би био изузетак, јер је око 5,5 километара подземног кабла постављено од јадранске обале до конверторске станице у Ластви.

    “Можда би нека друга држава имала оправдање да не користи подземни кабл, али не и Црна Гора - јер смо Уставом дефинисани као еколошка држава. Наша држава треба да буде пуна шума, а не премрежена кабловима, гајтанима и цевима”, казао је Иковић за ЦИН-ЦГ. Из ЦГЕС су рекли за ЦИН-ЦГ да је размотрена и опција полагања подземних каблова у комбинацији са надземним далеководом, али да се такво решење “поред тога што може да унесе сметње, односно значајне проблеме у рад преносног система, избегава и у међународној пракси”.

    “Такав начин градње далековода био би и економски неисплатив, нарочито имајући у виду конфигурацију терена, односно планинску топографију и шуме, где би радови на полагању подземног кабла били далеко комплекснији, обимнији, праћени минирањем терена, што би условило и много већи утицај на животну средину и друштво у целини”, тврде из ЦГЕС.

    Током избора коридора, како истичу из ЦГЕС у одговорима на питања ЦИН-ЦГ, водило се рачуна да се заобиђу заштићена подручја, избегне фрагментација националних паркова, као и да се у што већој мери користе трасе постојећих далековода од 110 киловолти.

    У документу ЕБРД-а стоји да је траса далековода на појединим деловима НП “Ловћен” ширине и до 100 метара.

    Иковић истиче да се штетне последице најчешће јављају “на удаљености километар од саме трасе”. Он каже да провлачење далековода или пута онемогућава делу животиња да дођу до хранилишта или простора за размножавање. Да би поједине врсте прешле из једног у други део шуме морају бити изложене сунцу, што ће “за многе од њих бити смртоносно”. Али, које ће бити последице - није јасно, јер у елаборату о процени утицаја на животну средину за далековод Чево-Пљевља, истиче Иковић, пише да она није детаљно истражена.

    Дурмитор, Црна Гора
    © Flickr / Nick Savchenko
    Национални паркови имају и важну туристичку димензију...

    “Уколико са великом поузданошћу не знате у каквом је стању природа, онда не можете ни знати како ће један далековод утицати на животињски свет и које мере би требало прописати за смањење негативног утицаја. Лекар вам не може прописати љекове прије него што успостави дијагнозу”, упозорава Иковић. Поједине шумске врсте које су активне током обданице морају да пређу брисани простор и да буду директно изложене сунцу. Ово је кобно за врсте које брзо губе воду, као што су водоземци.

    Иковић истиче да су, на пример, даждевњаци на листи заштићених животиња Црне Горе и високо су осетљиви на промене температуре.

    “Уколико брисани простор прође кроз репродуктивни центар популације даждевњака (нпр., језерце или бара), онда ће та врста са тог локалитета нестати, јер нема где да полаже јаја. Слично се дешава уколико траса у виду баријере спречава даждевњаке да дођу до локве”, казао је саговорник ЦИН-ЦГ-а. Далековод није трасиран најбезболнијим путем по природу већ је, према мишљењу Иковића, пројектован “по ситносопственичким интересима”.

    Он подсећа да националних паркови, осим природног богатства, имају и снажну туристичку димензију.

    Неопходан даљи мониторинг

    Према званичним подацима, свих пет прошле године посетило је 600.000 особа, највише Дурмитор.

    И орнитолог Бојан Зековић из Центра за проучавање птица (ЦЗИП) каже за ЦИН-ЦГ да додатно брине то што је “простор Језерске површи на Дурмитору, посебно око Бара Жугића, важан за миграцију грабљивица, које су уједно и најризичнија група због могућности да страдају од струјног удара или судара са инсталацијама”.

    Зековић каже да је неопходан даљи мониторинг да би се видело које су то врсте и на којим деловима најугроженије, али и сугерише постављање ометача и изолатора.

    Портпаролка ЕБРД Сесилија Калатрава казала је за ЦИН-ЦГ да су се приликом избора трасе договорили о “мерама са ЦГЕС како би се умањиле посљедице у НП, укључујући локалне анализе за постављање стубова и тајминг за грађевинске радове који су ван сезоне угњеждавања и парења птица”.

    За разлику од еколошких организација “Green Home”, КОД, ЦЗИП и других, из Јавног предузећа Национални паркови тврде за ЦИН-ЦГ да комплетна траса далековода иде кроз трећу зону оба парка која, по Закону о заштити природе, подразумева да се могу развијати насеља и пратећа инфраструктура.

    С обзиром да је Терна, уместо подморског кабла од 1200 МW поставила упола мањи, економиста Дејан Мијовић сматра да постојећа високо-напонска преносна мрежа, изграђена уз подршку Светске банке 70-их година прошлог века, а која спаја све државе бивше Југославије, може сасвим квалитетно да сервисира сву трговину електричном енергијом Црне Горе и њених суседа са Италијом.

    “Инвестиција ЦГЕС-а у градњу трафо-станице ‘Ластва’ и њено повезивање са постојећом преносном мрежом била је рационална и оправдана. Међутим, сасвим непотребно се пожурило са градњом новог далековода до Пљеваља и уништавањем националних паркова након што је италијанска Терна одустала од полагања друге жиле кабла од 600МW, и то без икакве гаранције да ће то урадити у догледном року. Стога би за ЦГЕС и Црну Гору било најрационалније да се одмах прекине даља градња далековода и коришћење непотрошеног дела зајма ЕБРД.

    Чак и да се италијански партнер у међувремену предомисли, треба размонтирати део далековода који је потпуно девастирао наше најљепше природне пределе и угрозио опстанак локалног становништва, јер их је учинио неподобним за развој руралног туризма. У сваком случају, потребно је урадити детаљну кост-бенефит анализу алтернативних опција градње, тј. могућности заобилажења или полагања подземног кабла кроз најосетљивије пределе, јер то никад није прописно учињено. Убеђен сам да би таква анализа показала да постоји решење чије би користи за друштво биле знатно веће од нешто увећаних трошкова градње”, оценио је Мијовић у разговору за ЦИН-ЦГ.

    Пројекат посебно угрожава птице грабљивице...

    Он подсећа да је полазни мотив Терни био да омогући увоз јевтине електричне енергије из региона, јер се могла пласирати по вишим ценама у Италији. Рачунали су на велики увоз из постојећих и новоизграђених производних капацитета у региону, не само зелене енергије, за што је био потребан кабл од 1.200 МW.

    “Одустали су кад су увидели да се дешава обрнуто, да се у Италији граде многобројне, тржишно конкурентне електране (које могу преживети без субвенција државе) на бази ветра и сунца, док Црна Гора и остале земље региона не реализују планиране инвестиције у прескупе и неисплативе термоелектране и хидроелектране”, казао је Мијовић.

    Терна није одговорила на питања ЦИН-ЦГ-а, да ли се и када очекује постављање другог подморског кабла, а из ЦГЕС-а су рекли да је то “првенствено везано за будуће потребе тржишта електричне енергије како на Балканском полуострву, тако и на Апенинском”.

    Позивајући се на извршног директра Терне Луиђија Ферариса, италијански медији су објавили да се друга жила може очекивати тек 2026-2027.

    Из ЦГЕС-а су раније казали за ЦИН-ЦГ да се са радовима на изградњи далековода кроз НП “Дурмитор” још није почело, осим припреме за сечу шуме на приступним путевима и траси далековода на територији Жабљака. Пандемија ковид-19 је, истичу, делимично успорила радове, али ће покушати да заврше на време.

    “Планом је предвиђено да се радови на изградњи ДВ Чево-Пљевља заврше до краја 2021. године”, стоји у одговору ЦГЕС-а.

    Укупан буџет пројекта далековода је око 106 милиона евра. Закључно са 2019, потрошено је више од 95 милиона евра. Изградња секције Ластва-Чево износила је око 31, док је за део Чево-Пљевља опредељено око 40 милиона евра.

    Тагови:
    Црна Гора, национални парк, далековод, пројекат
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога