Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    1760
    Пратите нас

    Не препознајемо никакву практичну потребу за високим представником, његова функција је одавно исцрпљена, каже руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

    “Постоји чак и нешто понижавајуће у томе да суверена и независна БиХ, која је била нестална чланица Савета безбједности УН и председавала Комитету министара Савета Европе, и даље остаје под спољним “надзором”. Време је да се то приведе крају”, каже Лавров који је у интервјуу за Глас Српске опширно говори о садашњим и будућим односима БиХ и Русије, економској сарадњи са Републиком Српском, изградњи српско-руског храма у Бањалуци и будућности западног Балкана.

    Лавров је данас требало да допутује у посету БиХ, али је она одложена због тога што је имао контакт са особом зараженом вирусом корона па је, из превентивних разлога, морао да се самоизолује.

    Русија је један од највећих спољнотрговинских партнера БиХ

    Шеф руске дипломатије односе са Босном и Херцеговином оцењује као пријатељско партнерство уз напомену да ће следеће године бити обележено 25 година од њиховог успостављања.

    „У релативно кратком периоду заједничким напорима заиста смо успели да изградимо стабилан систем веза заснованих на прагматизму, обостраном поштовању, узајамном разумевању о великом броју питања. Немамо нерешених проблема. Једногласно подржавамо недопустивост ревизије општеприхваћених резултата Другог светског рата, доследно се противимо било којим формама и манифестацијама неонацизма. Развија се практична сарадња. Русија, као што је познато, један је од водећих спољнотрговинских партнера БиХ те се налази међу првих десет земаља по обиму директних страних улагања у локалну привреду. Највећи руски економски оператери - “Зарубежњефт”, “Гаспром”, "Сбербанка" - обезбеђују не само стотине радних места у БиХ већ и вишемилионске приходе од плаћања пореза. Русија је поуздан снабдевач природним гасом за БиХ. Заузврат, наше тржиште је отворено за воће и поврће, расте интерес према садницама воћарских култура произведених у БиХ, наставља се рад на обезбеђењу испорука меса и млечних производа. Успостављена је културна и хуманитарна сарадња на многим пољима. Наиме, јачају се везе у сфери образовања, организују се концерти, изложбе и други догађаји“, каже Лавров.

    Он напомиње да Русија, као једна од држава гараната Мировног споразума потпуно подржава дејтонски статус Републике Српске и њена уставна овлашћења.

    „Није тајна да значајни дио практичне сарадње са БиХ представља сарадња с Републиком Српском. Наши предузетници показују интересовање за индустријски потенцијал РС. Разматра се прикључивање Русије пројектима гасификације. При том, желео бих да посебно нагласим да таква кооперација није усмерена против било кога. Имамо намеру да и убудуће подстичемо свестрано унапређење и проширивање веза са РС“, појашњава он.

    Понижавајуће је да БиХ и даље буде под спољним надзором

    Говорећи о Дејтонском мировном споразуму Лавров напомиње да се Русија као гарант споразума залаже за његово поштовање, али подсећа да се данас могу чути размишљања да он није замишљен као дугорочни пројекат и да га је потребно мењати, прилагођавати неким шемама, као и да се такве приче обично покрећу из иностранства.

    „Очигледно је да су правила утврђена у Мировном споразуму 1995. године у супротности са нечијим интересима и спречавају спровођење смерница које се намећу споља. Никако то не сматрамо довољним разлогом за разговор о ревизији Дејтона који већ четврт века успешно обезбеђује мир, безбедност и стабилност у Босни и Херцеговини и региону у целини.

    Будући српско-руски храм у Бањалуци имаће три олтара.
    © Sputnik / Александар Милачић
    Шеф руске дипломатије пре две године учествовао је у церемонији полагања камена темељца за будући руско-српски храм и духовни центар у Бањалуци

    Штавише, трајна вредност Мировног споразума лежи у чињеници да је он прецизирао особине унутрашњег уређења БиХ, утврдио уставни положај два ентитета, разграничио сфере одговорности међу нивоима власти, гарантовао једнак статус три конститутивна народа, обезбедио верификовану шему за остваривање њихових националних права, укључујући право вета ради заштите виталног националног интереса. Задирање у ове темељне постулате значи подривање основа државности БиХ. Русија, као један од гараната Мировног споразума, залаже се за безусловно поштовање његових основних уставних начела и позива све партнере у БиХ и иностранству да учине исто. Било какве промене су прихватљиве искључиво као резултат равноправног договора између три конститутивна народа у складу са прописаном процедуром. Оно што заиста треба да буде ревидирано, то је присуство Канцеларије високог представника. Нико не може оспорити чињеницу да је овај механизам спољне контроле био замишљен као чисто привремена мера. Постоји чак и темељна одлука о његовом укидању, која је донесена још 2006. године, али њена имплементација стално се одлаже под различитим изговорима. Не препознајемо никакву практичну потребу за високим представником, његова функција је одавно исцрпљена. Постоји чак и нешто понижавајуће у томе да суверена и независна БиХ, која је била нестална чланица Савета безбедности УН и председавала Комитету министара Савета Европе, и даље остаје под спољним “надзором”. Време је да се то приведе крају. Сва одговорност за будућност земље припада само њеним народима“, објашњава Лавров.

    Нечији ружни планови стоје иза "малигног утицаја" Русије 

    Шеф руске дипломатије каже да пажљиво прати ситуацију у вези са изградњом руско-српског храма и духовног центра у Бањалуци и да је и да је захвалан руководству Републике Српске и Српске православне цркве на реализацији овог пројекта.

    „Сматрамо га за пројекат који јесте симбол јачања веза, међусобног разумевања и сарадње између наших народа. Са своје стране разматрамо различите варијанте учешћа у његовој реализацији, пре свега, у радовима на унутрашњем уређењу“, додаје он.

    Коментаришући све чешће оптужбе да Русија шири “малигни утицај” на западном Балкану Лавров оцењује да се на тај начин заправо ради о нечијим покушајима да прикрије сопствене ружне планове.

    „Најзанимљивије је што нико не може да тачно објасни у чему је наш такозвани “малигни утицај”. Пуно је празних и доконих разговора и инсинуација, али нико није у стању да пружи доказе и чињенице. Ма откуд би их узели? Наше опсежне везе са свим земљама региона у различитим сферама развијају се на апсолутно транспарентан начин, оне су потпуно у складу са нормама међународног права. Русија такође наставља да одиграва важну улогу у процесу постконфликтног помирења и стабилизације. Очигледно је да се то некоме не свиђа, јер представља препреку остварењу себичних интереса од стране неких међународних играча који би овај део Европе желели да претворе у арену геополитичке конфронтације и тиме створе нове линије поделе. Отуда и спекулације о “малигном утицају”. Дакле, очигледни су не само неспретни напори да се оцрни политика Русије на Балкану већ и покушаји прикривања сопствених ружних планова.

    Прочитајте још:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога