Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    0 3863
    Пратите нас

    Председник Праве Црне Горе Марко Милачић упутио је последњи поздрав митрополиту црногорско-приморском.

    Поруку коју је објавио Милачић преносимо у целости:

    „Отишао си куме.

    Уснио за овоземаљски живот, побједник над свим борбама, па се пробудио у наручју Бога, у царству неба о ком си цијелог живота сањао.

    Крчио си путеве до зла, тражио му трагове да га разгоропадиш па убиједиш да није јаче од Бога, са њим се рвао све док га ниси љубављу побиједио, све док ниси љубављу тријумфовао над свим што не личи на добро.

    Будио си вјеру у правду, пробудио си, знам, вјеру у онима који су ти објављивали ратове, а ти си ратовао опроштајем, опраштао па их волио пред Богом, знао си, сваки рат се сломи пред љубављу. Рат се побјеђује вјером.

    Био си и остао Црна Гора.

    Син Петра Цетињског, син Василија Острошког, отишао си дан пред имендан свог небеског оца, дан прије дана смрти твог Ловћенског тајновидца, дан прије дана смрти Светог Петра Цетињског, сачувао си дворе Цетињског манастира па им пошао у сусрет на исти дан у ком су се они успели на небо, да постанеш икона бесмртности.

    Нема те ријечи, кроз све вјекове до данас, која може описати колико сам те волио, Ђедо, колико те волим, као да си моје дијете, а не ја твоје.

    Бог је хтио: да одеш Њему тек након што си обавио Његов задатак, а он је био само један - да вратиш Љубав овоме Народу. И урадио си то, лавовски, како си једино и знао.

    Сво зло оног и овог свијета надвило Ти се над главом, а ти си га побиједио, па се помолио и пошао Богу да поднесеш извјештај и кажеш му, очи у очи: Завршио сам, Боже, који је мој следећи задатак?

    Тек си сада почео, свети Ђедо мој. Почео вјечни живот, онај о коме си нам стално говорио, онај за који си се стално молио, онај који си својом душом и дјелом заслужио.

    Крстио си мене и моју дјецу, куме мог живота и моје душе. Печат дара Духа светога. Печат свих печата. Божији и твој. Наш.

    Никада нећу заборавити, Ђедо, на оно што сте се у Цетињском манастиру, загрљени, договорили Ти и твоје кумче, мој син Вук: да му додајеш камење, а да га он износи на Ловћен, па да тако изградите капелу, рука-руци, камен по камен. Капелу Његошеве Љубави. То је Његошев аманет Теби, Твој - нама, ако буде требало: наш - нашој дјеци.

    Сада са неба видиш колико те Црна Гора воли.

    Колико је твоје све у њој, а највећа је твоја слобода, којом си нас и све будуће наше заклео, пред Крстом, да, када одеш, чувамо Бога.

    А чуваћемо га, Ђедо, заклињем ти се над твојом фреском на којој у рукама држиш Храм, па га предајеш свом роду, па га остављаш за нас да ту долазимо и да те ту тражимо када легнеш у његове темеље, да будеш темељ највећег свијетла Православља које је модерни свијет видио.

    А тражићемо те и налазити у сваком камену Црне Горе, у сваком камену који будемо подизали да додамо Вуку и свој нашој дјеци која ће за тебе на Ловћену саградити Капелу твоје љубави.

    Свако од нас данас је изгубио свог најбољег родитеља, свог оца по души, а добили смо свеца, икону пред којом ће опроштај молити они који твој опроштај нису добили, а утјеху они који су те небеским путем слиједили.

    Хвала ти, родитељу мој, што сам био достојан да заједно будемо у борби за наше сјутра. Хвала ти што смо побиједили, што си побиједио па Црној Гори нацртао небо.

    Хвала ти на свим нашим разговорима, на оном последњем у Ђурђевим ступовима у ком смо се највише вољели, хвала ти на оном пркосном осмијеху и подигнутој песници којом си ми намигнуо у ноћи побједе и историје, онако, само за нас, да нико не види.

    Хвала ти на имену мог Давида, на сваком загрљају мог Вука, и нека те не узнемиравају наше сузе, вјечити Владико, сузе неба, у раму иконе Црне Горе у ком ћеш вјечно живјети.

    Нека ти је лака твоја ослобођена и побједоносна Црна Гора!“

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога